Prosvetni glasnik

184

0 КЊНЖ^ВНОМ РАДУ СВ. САВЕ

Члан братотва могао је овак бити. Чувени и знатни људи примали су се одмах и пре узакоњенога времена. О осталима се вели: — после 7 дана, пошто к нама дођу, да се облаче у плаштаницу и мнишки шлем; па да им се заповеди да раде што је за њих, и да се пази да ли раде смерно и трпљиво. И ако тако раде 6 месеци, да се придруже постриженој браћи — иначе да се не приме. Само у ћелију карејску иде већ готов мних. То може бити само муж богобојажљив и књижеван, а бирају га игуман и сва браћа хиландарска, и може бити или обичан мних или који је већ био игуман. А когаја, вели Сава, оставим да после смрти моје живи у тој ћелији, тај да остане ту док је жив. 26 — Не марим, вели Сава, за велико братство. Нека вас буде толико колико вам је довољно хране и колико буде међу вама побожности, љубави и слоге. Боље један који живи по вољи божјој но мноштво безаконика. 27 — Недостојно је да имате слугу. Где по двојица живе у ћелији, нека живе као браћа, дишућиједном љубављу, законом духовним... А да се покорава онај који је скоро дошао ономе који је пре дошао, некњижевни књижевному, млађи старијему. А где су по један у ћелијама, игуман да суди и да зна како живе. И Хиландар и Студеница били су слободни манастири. Нико — вели се — над њима да не влада до једина пресвета Богородица и да су још под молитвом Св. Симеона, свога ктитора, и под својим игуманима. За Хиландар вели Св. Сава: ја смерни умолих оне благоверне цареве (грчке), да не ходе игумани (хиландарски) к њима ради наименовања, увидевши колико би то трудно и скупо било, но узех од њих штаи, да буде као царско знамење у манастиру. Та се палица игуманска и данас чува у манастиру; али натпис, којнје на њој, изрезан је много доцније, те је и година у њему

погрешна. А за Студеницу се вели: и да влада још овом земљом (манастирскомј велики краљ* 8 (српски) који буде. А за Хиландар: да му је слобода ујемчена хрисовуљем блажених царева (грчких). Аза ћелију карејску: ни прота (светогорски) да нема власти над овом ћелијом, ни игуман хиландарски, нити ко други од браће да не узнемирује брата који ту живи. И што се нађе у тој ћелији, вино или воће, да од тога Хиландар ништа не узима, но да још ту даје за свећу Св. Сави (Освећвноме, комејебила и посвећена) 60 литара масла. „Азадруго остављам на вољу игуману и свој браћи, ако имају да понуде чим брата, који овде узаживи." 24 — Кад умре игуман, или оам остави игуманство, да иконом и еклиспјарах изберу од браће 10 или 12 најстаријих, па да сви уђу у цркву (( да промисле себи игумана", кога сви знају као праведна, побожна и честита. И онда да изађу и свима да објаве избор. А обред је црквени за то овај : да сви уђу у цркву; типик манастирски да се постави на свету трпезу, и уз њу да се прислони и палица, коју је Св. Сава од цара грчког добио као царско знамење; — уз обичајне песме и молитве да се игуман поклони до земље пред светом трпезом и да узме с ње типик и палицу; а сви да повичу: достојан; и тада, као достојан, да оде и седне на игуманско место; и онда да му приђу и да га целују сва браћа. Тако у Хиландару. у Студеници овако: иконом и еклисијарах са старијом браћом да иду самодржавному господину све српске земље и да га замоле да дође у манастир. А он (владар) да дође и да доведе епископа (свога) и игумане из Св. Ђорђа у Раси, Св. Богородице Градачке, Св. Николе у Топлици, Св. Николе у Казновићима и Св. Николе и Св. Ђорђа »у Дабри." И онда да владар позове још у савет и иконома и еклесијарха студеничког и друге »старце", којима то доликује, и сви да уђу у цркву; и да се посаветују и изберу за игумана мужа препо-