Prosvetni glasnik

НАУКА II вили у годину 1199., а у ком СтеФан зове свога оца већ гткојним. Дакле Немања био умро 1199. год.? А у Саве пише дајеумро 1200. године! И ми поверовасмо папским регестама и огласисмо, да белешке оне о годинама нису Савине, већ да их је доцније уметнуо неки преписивач. Али бележење година уз догађаје, право летописачко бележење, јавља се у нашој старој књижевности врло доцкан, негде у XVI веку; а две од оних година забележене су и у Типику Хиландарском, који се сачувао у рукопису ХШ-ог века. Онај дакле, који је оне белешке о годинама унео у Савина дела, живео је у XIII веку. Па за што претпостављати више историчарскога духа у некога преписивача ХШ-ог века но у Св. Саве? Што је чудно што Сава тиме одваја од ондашњих српских писаца, кад је он још у многом чем од њих одвојио? Овде нас још само може бунити оно писмо СтеФана Првовенчанога папи Инокентију Ш-ем. Али ту може бити погрешке и код папскога регистратора; могао је годину о смрти Немањиној из првобитнога Савина дела погрешно преписати и први преписивач, па се та погрешка повући и даље... све је то могло бити, и можда још што; али да оне белешке о годинама нису Савине, то до данас ничим није доказано. У животу Св. Симеуна има доста лепих места; али су најлепша она, где побожни и нежни син говори о последњим данима свога оца. ...Осамдесет и седам година било је Немањи. Дух му је још био свеж и бадар, али је већ било време да се тело врати мајци земљи. Али синовље око то није опажало; и за то се Св. Сава изненадио, кадје 7-ог Фебруара 1200. г. видео, да часној старости Симеоновој није нешто добро. —Мене, вели, позва тада тихо блажени старац и поче ми говорити ове свете и слатке речи: — Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине мој, почуј ме. Нека усне твоје никад не зборе неправду. Очи твоје нека право гледају и иросветни гдаоник 1895 г.

НАОТАВА 189 ноге твоје нека ходе вазда правим путем... Храни закон оца твога и не заборави наука мајке твоје... Не кори зле, да те не омрзну. Карај мудрога, да те заволи. А почетак је премудрости страх божји И подигавши своје руке блажени састави их мени око врата и заплака се љубећи ме. Па опет стаде говорити: — Чедо моје мило. мој очни виде... ево дође време да се растајемо... Ти не тужи, чедо... ово је чаша, коју сви морамо испити. Ако се растајемо овде, састаћемо се тамо, где се више нећемо растајати. И подигавши своје пречасне руке и положивши их на моју главу говораше: — Да си благословен! Нека ти Бог да благодет и милост и царство небеско. И нека те упути путем, којим си пошао отишавши некада од мене. И нека је с тобом и овде и тамо и моја грешна молитва. — А ја падох ничице к пречасним ногама његовим и кроз пдач говорах: Много сам добра од тебе примио, блажени господине мој Симеоне; али, грешан, све заборавих... — А кад би 8-ог Фебруара, рече ми : Чедо моје, пошљи ми по оца духовнога и по све часне старце Св. Горе, да ми дођу да се видимо. И учиних како заповеди. И дође мноштво црнаца из те свете пустиње. И кад дођоше, поздравише се и благословпше; и не даде им отићи говорећи им: останите код мене , да ми тело светим и часним молитвама вашим опојете и погребете. — И блажени старац од 7-ог Фебруара па до смрти не окуси ни хлеба ни воде, само се сваки дан причешћиваше... 11-ога дана тога месеца 47 видех да се спрема за онај свет. И рекох му: 0 блажени господине Симеоне! Ето се примиче твој час. Већ сам слушао како си благословио наследнике твоје; али дај им и сад последњи твој благослов. А он, подигавши руке, поче кроз сузе говорити: — Тројице света, Боже наш, славим те и благосиљам, и молим ти се и представљам те — ево и по трећи пут благосиљам наследнике своје (први пут кад дао оставку, други пут при поласку из Ср25