Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНН КОВЧЕЖИЋ

201

већином брдовите пределе, са врло ретком наоељеногаћу, оштром кдимом, а од чеоти вечито смрзнутом земљом. Овакве прилике изазваће знатне тешкоће у добављању потребне количине воде за грађеше железнице. Поједине вроте грађевинског материјада, као камење, опеке,. креч и шљунак, моћп ће се добити у близини пруге, док ће се друге потребе : гвожђе, цемепт и т. д., тек по довршењу средњо-сибирске пруге и оне што ће ићи дуж реке Усури 1 ) морати с обе стране довозити. По предрачуну требаће овдо око 17.400 м 3 земље ио киломегру. Пруга ће се пети са 0,008 дс 1 04 5 м. висине пад морем. Најмањи полупречшш за кривине биће 650 м. За прелазак преко река: Селенге, Нерче, Конде, Чите и других градиће се дрвени мостови на стубовима од камена, с распоном 900 до 200 м. Забалкајска пруга стаће свега око 160 милијуна динара или 1 50.000 дин. по километру. Амурск а пруга 2 ), од Сретенска до Хабаровке, која припада трећем главном одељењу, бпће дуга 2 132 км. Она ће ићи или правцем реке Амура те тако остати у непосредиој близини китајске међе, или ће се одмаћи на север, па онда у нравој линији упутити се Хабаровцн. Резулгат трасирања ове пруге још није познат. Разбојиичкн напади од Кигајаца, који недавно на прузи близу реке Усурија измрцварише железнпчке чиновнике и раднико, као и опасност која би претила железници за случај рата с Кигајем, учиниће, по свој прилици, те ће се пруга повући северно од Амура, ма да би се онда местимице морале крчити тамошње прашуме. Свакако ћо бити потребно да се преко Амура сагради мост, којем ће распон бити око 25 60 м. Предрачуном је утврђено, да ће се на овај део пруге утрошити до 330 милпјуна динара или 1 1 5.000 динара за сваки километар, Последња железннчка дуж у трећем одељку, т. зв. Усурис ка ируга, иде на југ и свршава се у убојном пристапишгу Владивостоку. Дужина јој је 7 80 км., а ') Деона притока реке Амура. — Прев. 2) Амурска област заузима простор од 449.500 км. 2 Клнма јој је ошгра и нездрава Један виђенији руеки геолог описује ту област овако: „Ветрови што долазе са истока не доносе ни влаге ни буре, јер прелазе поврх смрзнутцх и ледом напуњенвх планинских провалија. Сухи јужни вегровн Монголске не допиру до Амурске области, јер их, као какав непрелазан зпд, задржавају планинске косе на китајској међп, које, пружајући се од реке Аргуна па до града Благовештенска у непрекидној веризи, на оба.ш реке Амура граде стрме одсеке, те је на тај начин прекинута веза између Амурске области и тсп.шјега Југа. Само на једном месту, близу града Благовештенска, тамо где се планина Хинган наставља на мало час означену планинску систему, види се празнина између горосгасних литица. Топли јужни ветар продире кроз овај отвор и ублажава климу овом крају. Друга Је незгода у Амурској области, што јој северни ветровп доносе само оштру хладноћу, а оно влаге што је носе са собом сталожавају на окомцима Јаблоновских ПланинИ. Једина страна, од које би се овајадна зем-ћа могла надати снегу и киши, то је отворени Исток; али и овај изневерава тим, што драгоцену влагу оставља још пре но што допре до Амура, на испреченој планини Хингану, којој је правац С —Ј. Огромне количине снега с оне стране Хингана, и пусти, голи предео с ове стране Хингана речито сведочб о издајничком владању Истока у овом крају. Сем тога је на многим местима ово парче земл>е, која је од Природе и онако маћешки обдарена, састав.вено од висије, уздигнуте 2000 стопа изнад мора, разривене превратима многих геолошки! епоха, са штуром вегетацијом и небом, које са вечито ведрим али студенпм осмејком баца своје погледе на грдну неправду, учињену овом кутићу наше јадне Зем .Бе !»

дели се на два дела: од Хабаровке до ГраФске (3 7 2 км.) н од ГраФске до Владивостока (408 км.). На овој је прузи јужни део, од Владивостока до станице Усури (3 49 км.), "28. септ. пр. год. предан јавном саобраћају а почетком ове, 189 5., год. јамачно је прорадила железнпца и до ГраФске. Грађење друге дужи, од ГраФСке до Хабаровке, испочотка је одгођено у намери, да се употреби водени пут реком Усуријем. Сада се пак од тога одустало, јер се стање воде у ове реке јако мења те би се тиме ванродно отежао пренос робе и путника, а сем тога је ова река у непосредној близини китајске међе. Из тих разлога одлучено је, да се жел. пруга помери вишо у унутрашњост и да се што пре огпочне градити. Пруга Владивосток-Графскаја стаће оно 5 4 милијуна динара или 1 33.000 дин. по километру, а пруга ГраФскаја-Хабаровка до 48 милијуна динара или 1 55.000 дин. по километру. Пош:то Спбпрска жедезница пролази и кроз степе и прашуме те су с тога многи деловн пруге често по сто километара удаљени од људских насеобпна, то су се за чиновнике и раднике морале градити нарочита покретна склоништа и снабдети свима потребама за живот. Одлучено је и то, да се у пределпма, где је тешко доћн до урођеничкнх радних снага, за грађење железнице употребе осуђеници, који се шаљу у Сибир у прогонство. Разуме се по себи, да је сибирска а^елезница од ванредне важности по увећање политичке силе руске царевине. Овом новом саобраћајном везом још ће се више учврстити пријатељски односи између Русије и Уједињенпх Држава у Сев. Америци, и ако међу њпма постојн жива утакмица на пољу жптне трговино. Сем гога ће се и руско убојно бродовље у Тихом Океану моћи овим новим сухоземним путем много поузданије снабдевати храном, угљем и т. д., које се намирнице сада довозе заходннм морскпм пугем око Азије у источпосибирска пристаништа. Велиии привредни значај што ће га ова железница имати за Русију, најбоље је обележен једним писмом трговаца из Нижњег Новгорода. У том писму, између остадога, сгоји и ово: (( Ова (сибирска) ће жедезница знатно унапредити руску индустрију. Преко Русије ће 400 милијупа Китајаца ч 35 милијуна Јапанаца сгупити у непосредне трговинске везе с Европом. Немачка се упела из петних жила да својој привреди освоји пристаништа Тихога Океана, а у Америци се хита са прокопавањем Панамског канала — из свега овога може се закључити, да ће се у Олиској будућности отворити привредна борба у Тихом Океану. Канадска железница у Сев. Америцп већ је освојида за себе један део трговине — нарочнто за чај и свилу —, која јв раније преко Суеског канала вођена с Европом. Ван сваке је сумње, да се јодан део источно-азијске робе мора довозити преко Русије, када једном за вожњу од Шангаја преко Владивосгока у Европу не буде требало више од 20 дана, док сада превоз преко Суеског нанала траје 45 дана, а преко кавадске железнице 3 5 дана." Најзад да напоменемо, да се пут од Пегрограда преко Москве, Самаре и Златоуста у Чељабинск може прећи за гри дана. Ако за вожњу будућом снбирском железницом узмемо као средњу брзину 3 2 км. па сахаг (рачунећи ту и време застајања на станицама), онда бп, при непрекидној вожњи, требало од прилике 10 дана па да се из Чељабинска стигне у Владивосток. У бу-