Prosvetni glasnik

281

За овим долази кратки преглед кцчмењака са класама, и кратка карактеристика њихова. Изучавање бескичмен.ака иочпње са колом мекушаца. Да ие бих и сувише опширан био са овим реФератом , напоменућу за бескичмењаке: да се опис на првом месту описане животиње, већином, ако не и искључно, односи на њен снољни изглед. Из пређашњих напомена може се увидети, да то није довољно , па да би ученпци могли добпти основна алп тачна појма о органпзацнјп животиња, и да би могли разумети њихово груписање. Писац је при израдц овог дела имао у виду систематску зоологију, с тога је класФикацпја животиња, ц ако у опште узев добро пзведена, морала бити овако разграната, детаљисана. Ну, ово би и сувише бпло тешко за децу, којој је ово дело као уџбеник намењено. Да је ово овако, можемо се уверити ирегледом ма које класе, на пр. птица, а да оставимо спсавце, где је класифпкацпја још детаљнија. Спсгематскн преглед птцца, заједно са питањима при крају наведеним, показује колнка се грдна количина Факата, која се просто запамтитп морају , тражи, према данашњем распореду, од ђака I разреда наших средњих школа. Птцце су подељене у 8 редова, некп од овпх у уже групе, а описано је блпзу 1000 врста. Пнтања су ова (таб. 16., стр. 4.): „Које су нтице селице. које станице, а које скитнице ?" „Које жнве дружевно, које појединце, а које по пар ?" „Које граде вештачка гњезда, која проста?" Доје птице имају обртљпв прст?" „Које најбоље лете? које најбоље трче? које најбоље певају?" „Које се но боји слажу с бојом околнне?" „Које пмају најдуже поге, најдужу шију, најдужи кљун, најшира крила? „Које су дневне, а које ноћне?" „Које живе на дрвећу, у шумп, ливади, пуетари, барама?" „Које лови човек?" Комбцнујући број врста са овпм питањнма, може се увндети, да би ово бпло сувпше за децу, право умно преоптерећавање. Да пређем најзад на науку о човеку. Ту налазимо: „Тело човечије састављено је из разних делова. Сваки такав део врши неку радњу н зове се орган или оруђе." Нешто подесније велнКоШе, р. 211: „Бег ^еЉ с1ев Мепзсћеп ћез1еМ аиз ешег Мепде уег8сћ1ес1епаг<л§ег ТћеПе, №е1сће 81сћ 111 таг1ги§{'асћег \\ Т е1ве ги с1пхе1пеп, с1еи Бећепзуегг1сћ1ип§еп (1Јепеп(1еп \Уегкгеи§еп о(1ег Ог§апеп уеге1П1§еп." Мало даље говорн о органима за кретање, о костима и мишићнма. За кости налазимо: „Оне дају сиољнп облик телу, за њнх су прииети мншићн, а II чувају неке нежне органе (мозак, мождину, срце, ит. д)...." Ппсац набраја неке органе, којп су закрпљенп костима. У овоме набрајању помнње се мозак, разуме се, закрпљен костпма лобање, п можднна, костпма кнчме; према овоме, не бп лп изгледало, да и срце има снстем костпју, којн бн га закриљавао нсто онако, као што кости лобање и кцчме закриљују мозак п мождпну. Овде се пишта не говорн о кретању, п ако су костп узете као орган за кретање. За мишиће вели: „По нашој вољн крећу се снољашњп мишићп (листићн руке, ноге, главе, трупа, ока, и т. д.). Без наше воље крећу се унутрашњп мншнћи (срце, мншпћи у плућама, желудцу н т. д.)" Ово је нејасно, јер пма спољашњпх мишића који се не крећу по нашој вољи, н. нр. мишпћи у крзпу. Даље, пма мншића у оку и трупу, којп се такођер не крећу по нашој вољн. Најзад, каквп су то мишићи у плућима? Прн говору о нервима велп : „Нервн су састављени из необпчно танких влакана, која као оно телеграФСке жице иолазе пз мозга, мождине илп ганглпја, ц свршујусе у иоједнннм органима" (таб. 35, стр. 1—2). Ово се наводи радн објашњења Функцнје нерава за осећање и нерава за иокретање. Упоређење перава са телеграФскпм жицама нпје баш потпуно изведено, а да и јесте, сумњам да би оно ученпцима I разреда средњих школа много допрннело у разумевању ове Функције. Ово су, у главноме, грешке или омашке у делу г. М. Симића, које би имало да послужп, по садањем распореду, као уџбенпк за I разред нашпх средњих школа. Кад би се у њему исправиле грешке и омашке било бп добро, а ц боље од досадањих, оваквих уџбеника.

Ова би зоологија г. Симнћа, као што сам рекао, била боља од свију оних, у којима је исти распоред и иста обрада научне грађе. Она је боља од зоологије Рокогпу-а, Тћоше-а, КоШе-а, Кпаиг-а, а п другпх оваквнх, које су биле, а мождасу још и сада, усвојене у Аустро-Угарској као уџбенпци за ппже разреде средњих школа. Од ових су неке у нреводу, неке нешто нрерађене, биле усвојене, као уџбеници зоологије, и за наше ниже разреде средњих школа. Све ове зоологије, по којима је, у главноме, пзрађена п ова Зоологија г. Симића, и нису Зоологије, у правом смислу те речп, нзузпмајући њихов