Prosvetni glasnik

282

1'адња главнога просветног савета

антрополошкп део, т. ј. пп једна од ових нпје наука о хсознавању животиња. У њима је познаваље ашвотпња огранпчено на спољни опис њпховог тела; истина у свима овпм Зоологпјама пма говора и о унутрашњим органама, по само онолпко, колпкоје најпотребнпје за одређење, карактеристику појединих груна. Ови органп нису описани прп проучавању типа, предсгавппка какве групе, но се само износе Факта, која ученнк има да запамти; пема, дакле, говора о унутрашњој организацнји у оном облпку, па да бн то могло послужити добром познавању једпе, па и групе жнвотиња. Свака Зоологија са оваком обрадом научне грађе не заслужује назпв Зоологије, но се она може сматратп само као један саставнн део Зоологије. Оваке Зоологије, дакле , нпсу нншта друго до врло кратки, аналитични и систематски ареглед животиња или врло кратка фауна нашс земље. Према овоме вндн се да је задатак свпју оваковнх Зоологпја , као уџбеника за ннже разреде средњих школа, један н истн: да ђацп упозпају, помоћу нзвеснпх, у главном спољних карактера што већн број животиња; да запамте што већн број Факата, дијагноза, да би помоћу ових били у стању разлиповати х °Д У врсте, а од р групе; најзад, да науче латннскогрчка нли српска, често пута преведена, имена што већег броја животиња. Оваки уџбеници, сматранп као спстематске Зоологије, бпли су некад усвојени, за наставу овог предмета, у ннжпм разредима средњих школа. Међу тпм, оваке школске књиге све више п внше губе земљпшта, п готово су потпуно ишчезле п устуииле место, у модерној настави, правим уџбенпцима Зоологнје, уџбеннцнма науке о познавању животиња, у многнм државама. Држнм да би корисно бпло , кад би се н из наших средњих школа истиснули оваквп уџбеницп Зоологије. Ово је, привидно, већ и учнњено, пошто се Зоологија у I разреду наших средњих школа има изучавати по тиновпма. Кад би се сада имало у впду, да задатак Зоологпје у овом разреду није аривидно познавање многобројних жпвотиња, но добро познавање неколико жпвотиња, онда би и програм овога предмета био одређен. Према овоме, у уџбеник за овај нредмет треба унети и мањи број животиња, само њихово нроучавање мора биги што потпуније за типове, представнпке поједипих група. Проучавање, дакле, типова не бп се смело односити само на спољнн пзглед, но н на унутрашњу организацију њихову, пошто је једно с другим у тесној везн; то је нраво познавање живогнња, а у исто време то придоносп п разумевању групнсања, класиФикацнје животпња. Да би се дошло до оваког уџбеника, ваља обратити велпку нажњу на то,

шта н колпко од научне грађе треба унети, а нарочито, како све то треба обрадпти, па да за ученпке буде п јасно, а н корнсно. Треба се чувати, дакле, да овакав уџбенпк не буде какав резпме Зоологпје за универсптетску наставу. Пошто мн немамо нанпсаног програма за оваку Зоологију, која бп пмала и научну н методску вредност, а међу тим бп била подесна за наставу овог предмета у I разреду нашпх средњих школа, то би било најбоље, да се ппсци обрате на слнчне уџбенике страних школа, у којима су сва ова пнтања већ пречншћена. Ч

Из овога што сам павео види се, какав би требао да буде уџбенпк Зоологнје за I разред средњнх школа. Пре овога, у почетку, нзнео сам садржај Зоологпје г. Снмпћа, а доцније п начнн излагања а и примедбе о обрадн научне грађе. Рекао сам, најзад, да би Зоологија г. Снмпћа била добра, пошто би се исправиле грешке, но да она носп тии спстематске Зоологије. Да бн се ова, овако напнсана, Зоологија могла с корпшћу употребити као уџбеник за I разред, писац би гребало да допунн опнс животиња, у пређе наведеном смислј , а да пзостави све оно што је сувпшно; имао би да скратн систематски преглед животнња, да изостави многе врсте а и неке родове, да дијагнозу осталих скрати и да изостави она многа, често пуга аеподесна пптања. Простим скраћнвањем ова бп Зоологија била сведена, с малом разлпком, на обим п начин излагања уџбенпка г. Љ. Миљковнћа. Разлика бн била само у томе, што бп снстематскн преглед био потпунији у Зоологији г. М. Симића, али би избор а и опнс појединих типова био бољп и потпуннјн у књизи г. Љ. Миљковића. Из овога што сам навео види се, да ниједна од овпх Зоологија не би бнла потпуна и без мана, нпти би биле добре као уџбенпци по овом предмету. Овп би, у неколнко, био одговор п на друго пптање Гл. Просветног Савета. Али овако, како су сада израђене обе ове Зоологије, а и не водећп рачуна о грешкама, могу рећн : да је Зоологија г. Љ. МиљковиЛа аодеснија, за уџбеник I разреда, од Зоологијс г. Ш. СимиАа. Она се одлпкује од ове друге: својом краткоћом, лакпм стилом п практичаом употребом. Зоологпја г. Мнљковнћаје, у главноме, добро израђена и но') У Франдуској за средње школе, и баш за овај исти разред, има новише оваквих уџбеника, а измеђ осталих један од најбољих је: Е1етеп1з <Је 2оо1о&Ге, раг &. Воптег, Рго^еззеиг а 1а ГасиИе Дез бмепсез <1е Рапз. Оиуга&е сопГогте аих Ргодгаттез <1ев Љзвез с!е з1х1ете, е(;с., е1с. Рапа 1892.