Prosvetni glasnik

наука и наотава

289

НАУКА Н НАСТАВА

НАСТАВНИ МЕТОД ВАСПИТНИХ ШКОЛА Критички прегледсгледишта научне педагогике. ~\ У јг тиззеп ипзеге 8сћи1сН^кеи 1ћип ТЈећегсИев ћаћеп ЛУ1Г вгипс! -ги (1ет (Иаићеп, с1а88 Љг с!аб лраћгћаЛ Ои(;е <хо12 а11ег АпГесћит^еп ипс1 Нетшип^еп, сИе ез КпДек, 1П с1ег ЛУе11 2и1е1г!; с1осћ Каит 18(;... Т. 2Шег. „Нека нам високо министарство да и Методику, како морамо радити, ако треба да се постигне прописани диљ", рекао је један шкодски раденик у згодној прилицл. Ове речи изгокорене су као протест против погрешних наставних нданова и програма. У њпма је скривен доказ, да у грађењу наставних нданова и програма иресудну улогу има још државна, а не научна Педагогмка. У опште код сваког школског питања, а при грађењу наставних пданова и програма у првом реду, могу ее раздиковати два супротна гдедишта. Према једном гдедишту имају се у виду, на првом месту, поједине науке са њиховим резултатима, у гранидама до којих се дошдо, и сувремене потребе, које се јављају као неопходне ради опстанка. и даљег напредовања појединог народа. Према другом има се у виду исто то; ну, оаш ради тог самог, узима се најстрожије за проучавање и како да се удесе наставни планови и програми ; како да се изнађе најбољи начин, да се постигне оно, што је стављено у задатак народу, имајући ири томе у виду и општи дил> човека у друштву. Према оном првом гледишту наставни материјад из појединих наука узима се и распоређује на шкоде и разреде, не обзирући се готово никако на психичке законе развића ученика, који треба да се ирибдижују идеалном циљу човека с обзиром на захтеве практичне ФилосоФије. Премадругоме гледишту води се рачуна, да се унесе у наставне цданове и програме само онај и онолики матерпјад, који најстрожпје води ка општем васпитном циљу. За тим се тежи постићи концентрацнја цедокупне наставе, и тек на освову обога тражи се најбољи пут н начин, како да се ц наставом, као важним ц моћним Фактором, допринесе општем ццљу. Прво се гдедиште може обележити као гдедиште државне Педагогике, а друго, као гледпште научне Педагогике.

Све дотде докле се наставни пданови п програми буду удешавали према првом гдедишту, дотде ће бити и оправдана повика против шкода у опште, а против насгавних пданова и програма понаособ. И збиља, ова повика јавља се одавио, особцто од како је заснована научна Педагогика, којој је био прави творац ведики немачки фидософ Јован Фридрих Хербарт. Међутим нестаће је, када се противност, која постоји између државне и научне Недагогике, ио могућству измири; када се буду свугде и код сваког искључида мање више субјективна уверења и осећања; када се резолуције и мишљења свих шкодских раденика буду више имада на уму, пре него се буде доносио закон о буди каквом просветном и школском иитању; када се научна Педагогика не буде више сматрала као анакронизам и када се не буде више веровало, да „тсав јес!ег Ши^, 181 лУоћ1§е4ћап"; и када се на послетку не буде нрезирала педагошка теорија, јер леио веди проФесор Т. Фогт: „Уегасћ1ип§ с1ег Тћеопе 1>ес1ец1е1 НашЈдуегкквШх.'' Да се споразумемо. Криво би нам би10, када би се помислидо, да ми у опште устајемо нротив пајвишег нросветног теда, које је било иозвано, да. се брине о школи, још у њеном аочетку, као и о свнма питањима, која дубоко засецају у живот школе. Шта више, ако би се и могло закључпти тако што из нашег излагања, онда је узрок томе — наше невешто излагање. На посдетку, све што смо напред рекди не важи само за нас, већ у опште за све образоване народе, којп школи, као важној кудтурном чиниоцу, покдањају довољно пажње. Ну, инак за то нема сумње, да ће ово за нас у још већој мерп важити, у кодико смо ми новн и у сваком нашем послу најрадије подражавамо другим образованнјим народима, па често у томе и нретерујемо. Ми смо до скоро имадп наставнп програм за основне шкоде, који нам није био по вољн и са свих страна викало се на њ. Тражиле су се измене, које су већ и учињене, и сада имамо нов програм за основне шкоде. Наставни пдан за средње шкоде осуђиванје, и у току прошде шкодске годипе добпли смо место њега нов наставнп план. Овај нови пдан, и пре него је могао стунити у живот, доживео је