Prosvetni glasnik
290 НАСТАВНЦ МЕТОД
многе оправдане нападе, када се још претресао у појединим проФесорским колегијама. Ну, њега више нема, стари план валш поново док се не удеси нов наставни план с обзпром на реорганизацију средњих школа, која се намерава пзвести. Што се тиче данашњег наставног програма за основне школе, ми смо још раније казали пре него је и угледао света — да је то само бескорисио ново издање старог програма. Оправданоет наших речи показаће најблпжа будућност, јер, нема сумње, против њега ће се опет устатп, пошто у њему нема никаквих начелних измена, него је само извршена једна хируршка операција. А садашње ћутање, ми се надамо, није доказ о његовој ваљаности, већ једино доказ нроучавања п иепптивања. Што се тиче нашег наставног плана за средње школе, којп сад поново важи, мора се признати, да је и оп створен вшне са гледпшта државне Педагогике. Ну, буде ли п нови план удешен са нстог гледишта, онда школе не могу рачуиати на иелику добит, јер ова долази само остваривањем прпнцина научне Недагогпке. Констатујућп противност, која данас постојп између државне п научне Недагошке, мп у исто време признајемо, да за то наше школске радепике ова околност не може сасвим оправдати односно неповољпих ресултата њихова рада у школама. Мудро проучавање данашњих нланова 11 ирограма п искрена тежња, да се наставнн материјал што боље и што нравилиије обради, на осиову принцппа научне Педагогике, учиннће да се и код данашњих наставних планова и програма постигну много повољнији ресултати, него је то сада случај. Не сме се узетп да од програма све зависи а од самнх раденика ништа, па да се тиме оправда зашто се не постижу повољнпјн ресултатп. Јер нема сумње, ако су раденици школски добри и нодобнп, онда ће п наставнн ирограмп велпким трудом и правилнпм радом наставника, ако не битн добрп, а оно бар уарављени на добро, јер „удар на ђ е пскру у камену." И збпља ми смо с наше стране на основу двогодпшње праксе у школи стекли уверења, да би се н код нашпх данашњнх планова и програма могло учинпти далеко више него што је то данас. Ако бп се потражиле сметње, коЈе томе данас још стоје на путу, нашло би их се повнше, као што су: нагомпланост наставиог материјала, журба да се сав наставни материјал савлада, да се свршп у току године, па п неколико пута понови. Даље, једна веома велика сметња за учитеље — тежња да уговеју на-
ВАСПИТНИХ ШКОЛА
зорнма овог или оног надзорника, који се сваке годпне мењају, п на послетку — не као последње — што се у настави још нигде, бар код нас, не радп по једном извесном методу, који би био основан на психолошкпм принцшшма. С тога, пмајући у виду ову последњу тачку, хоћемо да покушамо изнетн ирави наставни метод васпитних школа, како га схвата научна Педагогпка, уверени, да ће се на основу њега моћи у школском раду постнћи пово.љнпјн ресултати и код садашњих насгавнпх планова н програма. А надамо се, да ћемо овнм учиннти ма колико олакшпце школским раденпцпма у погледу захтева, којп смо навелп у почетку а којн се међутим не може извести нн у колпко са гледишга државне Педагогике. I. Ако се ма п летимпчно разгледа васпитна теорија п васпитна практика у историји Недагогике, одмах ће се у очити, да односно наставног метода влада још од најстарнјих времена огроман број разлпчитпх мишљења. Свакп већи мислилац па педагошком пољу покушао је, да пзнесе своје мпсли, да одбацп туђа, према свом лачиом схватању, иогрешна мишљења н да створи нов наставни метод. Па чак и сасвим обични школскн раденицн иокушавали су да створе неке своје засебне методе. Отуда је дошло, даје Хегелов ученик Розенкранц рекао: да се у Педагогпцп нп са чим више не нарадира него ли са Методиком, а да ни у чем нема ни више шарлатанства него ли овде. Готово јенемогуће пзбројати све методе, који су бпли и који још и даиас где где важе. Анадитички , синтетички , генетички, хеуристички, догматички, механички,елементарни, дидактички, логичкн, демонстративнн, практични, пндуктивни, дедуктпвни и т. д., и т. д. методи бцли су наизменично, а често п укупно, предмет особите пажње у школском раду. Ну, када су творци поједпеих овпх метода ночели узајмпчно нападати туђе методе, онда су у току времена свп ови методи ночелн губптн свој кредит. који им се ноклањаше. Тада би настуиало време, када се све очекивало од наставнпка, а од метода ништа, јер им се слабо обраћаше нажња. И тако, док се неко време држало и веровало да је моћ н снага учитеља у његовом методу, дотле је сад настало време, када се по'1ео презнратп сваки нокушај употребе метода. У колпко нам је познато, поборпика за ово може се наћп п у нас. Нема сумње да је ова појава вазда бпла од штетних последпца. Што се пак дошло до оноликог броја различитих метода, биће да је узрок: велика ревност, да се што потпуније постигну зах-