Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

291

теви наставних програма зајсдно са тежњом појединнх педагога, да буду што оригиналнији и да тиме стеку часно име ауторитета. Осим овога, лено велп прОФесор Рајн, да су многи од оних појмова узети из Методологије, другог дела Догике, п то од неФилосоФа, које су после ситни педагозп сасвим изоначили. Као Даљи узрок било је: прецењиваље лпчности наставника с једне стране, а с друге стране п страх, да ако се да вредност методу, онда ће се занемарити лпчност наставника. Али врло често се много полагало на душу ученпка, кој 1 ће и без методског рада моћи дд аспмилира материјал, који јој се пружа, па ма како текла сама настава, Ну, поред свега наведеног, важан узрок било је п поддењнвање педагошке теорије, јер се држало да је довољно провести неколико година у ирактичном раду, па да семогу проповедатп нове васпитне теорије. Да је пак све ово утицало, да Педагогика изгуби много од своје важности п свог угледа, по себи је јасно. С тога је протпв овога био и Хербарт, паводећи, да један двадесетогодишњп наставнпк има искуство свог двадесетогодишњег шлеидријанства и осећање свог дугог труда, алп је питање да лиможе имати и критику свога рада и свога метода. Као даљи веома важан узрок оних разноврснпх метода јесте и промена појмова — манира иметода. Хердер је тврдио, да сваки наставник мора имати п свој засебни метод, који је он сам мудро створио. Ако би ово било нстина, опда би сви методп, колико год би их било на броју, бплп оправдани, Али то је погрешно, јер се на овај начин оставља отворено поље самовољи наставника, која не нознаје и не трпи нпкакве позитивне законе, у колико су они овде могући према данашњнм ресултатнма сувремене Психологије. Свакп наставник има одвојенеманире, свој одвојени начнн, којидоносп већ и по својој индивидуалностп и „који не може напустити а да не изгуби лакоћу"; у овоме се поједини наставници и разликују један од другога. Ови манири добилп су имена метода, јер су им се неподобнпјц наставници потчинпли сасвпм , п тако променом појмова створио се чптав хаос назови-метода, којп се не ослањају ни на какве нозитивне психолошке законе, већ су ресултат чисте самовоље или још боље невоље паставничке. Услед овога научна Педагогика није смела поћи овим путем, она је ово осудила, огласивши све то као чисгу заблуду. Тиме је учињен знатан корак, да се п Методици почне подизатн углед, који је бпо јако онао. Велики мнслилац Песталоцп бпо је такође увидео зло, на је, да би се избегле штет-

пости услед промене појмова метода и манира, покушао, да механизира васпитање, и то у добром смислу. И њему се пма веома много да захвали на његову раду на пољу Методике. Цилер пзреком признаје, даје Песталоци „ипзег 2еИа11ег /ит ХеИаИег <1ег Ме1ћос1еп детасМ." Ревносне прнсталице Песталоцпја хвалилп су се, да је он открио опште психичке законе и да је сасвпм утврдпо један универзалнп метод. Овоје, нема сумње, било претерапо, зато су морали п претрпети велпке а и оправдане нападе од стране Песталоцијевих протпвника. И тако и носле Песталоцпја било пх је, који су нрезиралп сваки метод, очекујући све од личности наставника, а било је често и обратно, док је ово међутпм доцније научна Педагогика решпла у помирљивом духу а сасвим разложно; да кад се удруже, као једна целина, метод и лнчност наставника (рачунајући иод тим и манире), да то води на прави иут. Мп бисмо сад могли одмах овде приступитп излагању наставног метода онако, како га схвата паучна Педагогика. Ну, имају још две ствари, које треба претходно на чисто извести, а то су: 1)шта се у опште има разумевати под именом метода, дакле утврдити сам овај појам, и 2) колико у опште може бити метода, који се са гледишта научне Педагогике могу оправдати и иризнатнШто се тиче прве ствари, разликују се два одвојена мишљења. Према првом, под методом се разуме како начин наставе, тако и избор и концентрација наставног материјала, а према другом само пачин како треба да се обрадп наставни материјал. Оба ова мишљења имају велики број прпсталпца. Међутим присталице првога мпшљења, т.ј. они који под појам метода своде целокупни наставни план, далеко су многобројнији. Ово прво мишљење, нема сумње, и више је оправдано. Према Цилеру Методпка, узета као једна целина, није ништа друго већ наука о психолошкии законима, према којима се мора пћи како у погледу на поједппе наставне предмете, тако и у погледу на педагошке принципе. На основу овога и сами методн не могу бити ништа друго, већ конкретни облпци сталнихи непроменљнвих закона духа човечијег, који их у исто време и прописују. Ако се ово што смо по Цилеру павели потпуно призна — а ми држимо да у ово нико не сме посумњати — онда је логички закључак, да се под појам метода мора узетп не само начин обрађивања наставног материјала, већ и избор п концентрација његова. 0 утврђивању правилног начина једва може бити говора, ако се не обзире на избор п концентрацију материјала, а ниједног овог, ако се опет игноришу психолошки