Prosvetni glasnik

НАУКА И

Наравно да је та теорија имала својих протииника. Многи нису хтели чути, да мушкп гласови пмају три регистра као и женски, јер веле да никакву разлику у боји и звуку нпсу приметили (?) осим грудног и Фалсета. Други опет даваше само тенору три регистра, а трећи хтедоше за дубоки бас још један самосталан р.егистар да уведу; тај регистар спомиње п он му даде име контрабасрегистар. Сваки је хтео свој проналазак да нротурп као најбољн и најпаметнији. Ириродно је да том приликом пису екстреми пзостајалн. На једној страни поповн се и по другп иут мишљење, да у човечјем гласу нема нпкаквпх регистара; на другој опет тражише, ловише, крстпше нове регистре! За сваку малу неједнакост у гласу, пронађоше сасвим нов регистар. Сад тек после свега тога долазп чудновата тетракордна наука од Манштајпа и Нерлиха, да свакп глас има пет регистара. Нпједиа теорија није могла добити опште уважење, тумарало се тамо, амо, и то само зато, што су пгнорпсалп стару италијанску школу. А колико су гласова упропастили? Поборници Француске ц пемачке школе нпсу ту деликатну ствар ни додиривалн , или само површно и у кратко су говорили — а ако су што опшнрно нанисали, њихов је резон врло нејасан био, да се готово ништа, а и све могло мислити. Данас огромна већина учитеља школује своје ученпке и ученице но старој методи, на би време било да се и код нас иочне, али с иравим. Овај чланак написасмо за оне, којп нису носвећеии у вештину неговања регистара, шат се штогод користе. Врање. Д. Јан. И Ш ■ НЕПРОБОЈНА ОДЕЋА ХИГИЈЕНСКА СКИЦА Човек треба да је нздржљив, треба да може да иркоси и ветру, и киши, и сваком злу времеиу, а да не постане одмах реуматнчан па ии кчјаничав. Тај захтев васпитачи свију времена исиисују на својој застави — али, моћнпја него све школе, ноказала се нанредна култура, што човека њежи, размекшава, на му опет ц поред тога пружа средства, којима ће моћи нркосити свакој непогоди. Цивилизовани човек нпје тако отврднуо као Црнац са Анголе, који, носве го, у току једнога и истог дана сносн темнературе од + 5° до -(-30°;') он је ') Сви подаци у темиератури, који се у овоме чланку помиау, јесу по стотиничвоме — Делаијеву — термометру.

4СТАВА 299 за хладноћу осетљивији од екваторијапца или Ескима, али ипак више подноси но и црнац или дивљак са хладних регнјона, и корак по корак он осваја на земљи. Културни човек навлачи другу кожу на себе, и носи своју климу понајвише собом. Он својом одећом надокиађује опирање свакоме времену, које он због свога промењенога начпна жнвота није као нриродин човек — црнац могао издржати. С тога је аодесно одевање од веома великог хигијенског значаја. А то је човеку садашњега доба јасније, но п једноме од његових предака. Интање о одевању постало Је последњих деценпја врло ирешно — ту су вам читаве војске, које се у вуну завуку , или у илатну за илатно боре. Иоходимо ли коју хнгијенску изложбу, вндећемо да мануфактурне робе, чохе и рубља, не заузимају баш тако мало места. Једна шетња кроз такову изложбу врло је поучна, јер се ту види, шта све човек од овце или кампле отима, како се у памук или пртено платно завпја, а ионекоме ће и тешко пасти да се у овоме хаосу нађе, и да плеву од жита одвоји, јер иитање одевања није више предмет само научнога претресања, већ и основа спекулатнвног нредузећа. Кад дакле хоћемо да говоримо о материјама за одећу, морамо бнти спремни, као да смо иред зољиним гнездом. — Па и опет усудићемо се да томе питању приступимо; иокушаћемо да проговоримо коју о вредностн материја, које треба да нас чувају од осетне мокроте кпшне. — Ко зна, да не унаднемо са зла у горе? Црокисле хаљине нксу прнјатне, па ни здраве. Искуство учи, да се у таковим хаљинама најлакше назебе. Вештачка кожа, коју човек снравља са много муке, много је још у томе односу грђа од одеће многих осталпх живнх бића. Добра „мати Прнрода" превукла је нера већпне водених тица, као и длаку толиких животиња, које су влази и кишама изложене — слојем масти, иреко којега се сва вода слије. Она је и лишће толиких биљака снабдела Фирнисом —масном бојом, — преко чије глатке површине водене капљице отичу; све ове животиње могу дакле већ велике и јаке кише да поднесу. Али човек, који влакна за своју одећу узпма насилним путем од животиња и бнља, ири њпхову иреправљању лишава их масти н Фирнисатетако иогоршава своју вештачку кожу. Ну то нзвесно није увек тако било. Први човек, који је вуну прео, остављао јој је маст, а тиме је добивао тонлу и у великом стунњу непробојну одећу. Али у таковим хаљинама иду данас