Prosvetni glasnik

300

непробојна одећа

још само пастири варварсиих народа, или сасвим заостали културни људн, јер матерпје те врсте немају никакве „апретуре", ие могу се бојптп, нису лене нп на око, ни угодне, а п да не речемо „Фнне". Човек се од ленога тешко раздваја, н тако се још давно зачела у њему мнсао и жеља, да нађе средства, којима би се тим тако лепо отканим материјама дала и неиробојност. Пре70 годнна — бпло је то 1823. године — све је радосно клицало, јер се чшшло, да је тај велики проналазак одпста и учињен. Тада је у Шотланду жпвео један духовити хемпчар по имену Чарлс Мекинтош (Сћаг1ез Маскткозћ) ') и он пронађе начии, како да се материје гумом учине непробојним, Отпочеше се носити огртачи од гуме, и одпста, с ноља није било мокроте, јер гума ие пропушта кишу; али се изнутра знојило, јер ти огртачи не само да нису пропуштали воду, већ ни ваздух. Сад се уверпше, да тај проналазак, прпмељен на човека, има своју злу страну, а додније, кад је и наука даље коракнула, билаје и хнгијена у стању да објасни, зашто ти мекпнтошн нису здравп, н какви се захтеви стављају за хигпјенску непробојну материју. Ми ћемо се моратн овде осврнути на овај процес развића Фабрикације непробојних материја, и умолити читаоца, да се с нама заједно упусти најпре мало у разматрање о топлоти човечјега тела. Тај се одељак у свима готово уџбеннцима понајбрже и отаљава. Вели се, да је температура човечје крвп код здрава човека увек 37'5°, и да црнац у тронској АФрици , Јевропљанин улерене климе, и Еским на северноме иолу, имају увек исту топлоту тела, и да се ова у току једног и истог дана једва за коју десетину мења, т. ј. расте или опада. И то је у ооште сасвпм тако. Човек има свој апарат за регулисање топлоте, који стално изједначује оно расхлађење с поља, као и загревање. Али и ово правило има својпх изузетака, и баш ти изузеци су од неоцењивога значаја за разумевање питања, којим се сада занимамо. Јер није увек у свима ириликама тај апарат за регулисање тоилоте у стању да човекову топлоту одржи на нормалној висини. Ми знамо, да се човек мрзне, кад му се топлота крви смањи до + 25°, а мора да умре кад се попне на 42'6°. Овакова колебања човечје топлоте јављају се свакако само у ванредним приликама; 1 ) МасЈсМозЛ је рођен у Глазгову 1766. год. Он је у својој Фабрици у Сго8б1 >аске <;-у код Глазгова, 1820, годиве, ирви, цравио оловпи шећер у великом. — 1825, г. ноиравио је ®абрикацију »берлинског плаветнила", а исте године изнашао ј е и справљање челика жарењем гвожђа у угљо-водонику. 1823. г. назват је ио њему огртач од гуме противу кишне влаге, иознат са своје непробојности и у нас под именом: »мекинтош.*

алп нас то учп , да је живот везан за врло уске граннце крвне тонлоте, а то нас гопи и на закључак, да већ п мања колебања топлоте крви не могу бити за здравље повољна. Међутим, та колебања пропзлазе — како се чини — иуследнајмањих узрока. У хладноме купалпшту смањи се наша топлота; кад се свучемо и седнмо један сахат у собп од -ј- 24о — тада онадпе темнература нашега тела од прилике за 1°. Голи Црнац је тврђи и пздржљивији. Он задржава своју нормалну топлоту н нрп разним температурама. Све стоји до тога, какав је човеков аиарат за регулисапе тоилоте — кожа. Кожа је најважнијн орган за пспуштање топлоте. Она је прожета многим крвнпм судовима, којп су врло осетљивн према утицајима тонлоте, јер се крвни судови, као и друга тела, на хладноћп сужавају, а па топлоти шире. Последица је томе, да је кожа на хладноћи блеђа — малокрвнија —, а на тоилотп црвенија — пунокрвнија. Ово уређење веома је важно по топлотну економпју човечјега тела; јер, малокрвнија кожа одаје околини својој и мање тоилоте од пунокрвније. Топла кожа, осим тога, производи зној, којн својим испаравањем опет телу одузима топлоту. Овај начин којим се на врућпни хладимо , а на хладноћп се чувамо од превеликога губитка топлоте — од врло велпкога је утицаја и на поделу крви у унутрашњим органима. Повуче ли се крв са коже назад, она преплави унутарње органе; буде ли та навала у врло велнкој мери, онда се прегреју унутрашњи органи, што може бити врло штетно. Уопште се може поставити као правило; да се прекомерним расхлађењем крви нроизводи мржњење, док су опет тако звани назеби понајвише последице прекомерног разгревања унутарњпх органа. Алп, оспм регулисања топлоте, кожа има још један важан задатак: она је и орган за лучење тела. Доказано је, да се материје оболевања, иа и саме бактерије, луче знојем, а тако се у здравоме стању и неупотребљене, телу пггетне, материје кроз кожу уклањају. Из свих ових разлога мора се од подесиога за здравље одевања захтеватн, да оно, док нас протпву снољннх утицаја брани, не прекида ни рад коже, као оргаиа за лучење. Између осталога одело мора безусловно бити порозно , т. ј ваздух мора кроза њ, н ако нолако, проднрати. Човечје тело мора и кроз ту вештачку кожу да испарава, а „мекинтоши" нису за то удешенн. Онн су, истина, за воду непробојни. али псто тако и за ваздух, те тиме отежавају исиаравање и доводе лако до јаког загревања .