Prosvetni glasnik

340

радња ГЛАВНОГА ПРОСВЕХНОГ САВЕТА

РеФерат г. Еошутића гласи: Главном Просветном Савету. Разгледао сам Руску Читанку за више разреде средњих школа, коју ми је Просветни Савет упутио на оцеау. Од досадашњих српских издања те врсте, збирка г-ђе Глушчевићке одликује се обилатим и одабраним садржајем. Одељак поезије, красе радови од Пушкина, Љермонтова, Крилова, Кољцова, Њекрасова и Надсона; а одељак прозни — одломци из Гогоља, Тургењева, Григоровича, Гончарова и Толстоја, из Пушкина и Љермонтова, наЈзад из Гаршина и Корољенка. С те стране Читанци би се имало мало замерити, мало велим, јер су некоји одломцн могли испасти пунији, т. ј.више заокругљени, а место некојпх превода могло је доћи изворно комађе. На жалост, начин којим је то богато градиво употребљено за учење, не може издржати ни најблажу оцену. Ја мислим на Речник, ту слабу, веома слабу страну ове књиге. Из песама, н. пр. није у њему ових речн: берегв, ласкатБ, долбши , ратв, домовои, проснпг, туча, преступлеше, узорЂ, туманЂ, м^лђ, запоздатв, сулитв, сверкнутБ, душно, пушка, зноинни, куш,Ђ, неправЂ, коверЂ, полђ, кувшинЂ, т г 1 нб , раскалитв, добчча, иншнбти , казнв, долитб , обЂлие, замокЂ, пршбвдтБСл , тоска, волл, хребетЂ, мечта, кустЂ, катптвсл, пулн, пнлатв, пахарв, промчатвсл, казатвсл, мате, сгћна, строи, сшибатБСл, прнгатБ, пл ^ћнникЂ, хворостЂ, попаств куда нибудБ, застБхтв, томитбсл, волноватБСл, прлтатБСд, мчатвсл, острогЂ, иочитв, ввгога, заметатБ, хилбги, всходђ , крупица, уживатБсл, шелохнутвсл, сказанБе, прискучитБ, кручинитбсл , парчевни, заколдоватБ, казна, слихои, удалБСТво, жадннВ. То је око осамдесет еепротумачених речи, које ученик не може нигде наћи, јер ми немамо рускосрпског речника. Да мгла значн магла, волосхл власи, вот — воња, горбг — грба, стремл — стремен, то није требало бележити, то је свакоме Србину познато; ну мало ће ко знати шта је мазанка, костерЂ, отсрочка, наружностБ, контрФорсЂ, карнизЂ, ншпа 1 ), сорЂ, в']јсђ , гранв, хомутЂ, кашка, зажитБсл, походитб на кого нибудЂ, и т. д. и т. д. Ако узмемо у абзпр да све оне наведене речи долазе' на 80 страна, т. ј. на четврти део текста, можесе смело рећи да у књизи има око 400 неиознатих речи, неунесенпх у Речник. *). *) Зашто је унесен у књигу Григоровићев опис саборне цркве у Севиљи, кад нису из њега протумачени ти и други технички изрази? 2 ) Некоје од њих, без сумње, долазе у првој читанци г-ђе ГлушчевиКке (Руска Читанка за I и II разред Више Женске Школеј, ну то су само некоје; то је прво; а друго, ако је и те некоје ученик заборавио, као што се даје врло лако претпоставити, неће их моћи ни тамо наћи, јер речи у том првом делу нису удешене по азбучном реду, већ по параграФима.

Па и оно штоје унешено, чудновато је уређено: а) нигде није означен род речп; некоје пак забележене су у оном иадежу, како долазе у тексту: пуговицн, ветлн и т. л,.; б) Фразе нису додате уз речи. Шта значе, н. пр. ови изрази: хотђ шаромЂ покати; нестисћ на всћхђ парусахт.; раздутБСл горои; возитбсл у ногђ; идти бичево!; что 6 ђ ему бнло пусто ! и т. д.; в) руска мера иротумачена је руском мером: „вершокЂ — 16-тп део аршина (руског)", „четвертБ — четврти део руског аршина", „саженБ — хват". Тако је исто и с новцем; г) многим речима забележено је рђаво илинетачно значење. Ја ћу навести неке : багинл је кула, а бастгонг треба боље иротумачити ; ветли нису „знакови пута кроз намет", већ врбе; „вежба у скакању на коњу", рђаво је тумачење за речджмгитовка (не треба заборавити додати уз њу још и реч джигитг); кад се жилетг нротумачи речју ирсник, онда ученик зна толико колико је и пре знао; заикнутгсл не значи извезати у говору; закрома су окна у амбару; реч засШа нема нагласак на претпоследњем, већ на трећем од краја (нагласак је погрешан и у тексту) и не значи „заграда око шанца", већ оборено дрвеће, којим је напуњеп простор пред шанцем или тврђавом, да се непријатељ не може лако приближити ; засћка с нагласком на И значи нешто друго; излгцнип је елегантан; слабиИ је слаб, а исхудалип је ослабео; качалка није љуљашка, јер онда би изашло да су рањеног Карла XII. носили на љуљашци (!); љуљашка се зове качелк, а качелка значи носила, која могу бити разне врсте; зар ми за кираичникг немамо друге речи осем Керамиџија?; куиолг није тороп; махровип није многострук; реч обителп не значи у оној Њекрасовљевој песми манастир, већ стан уопште: Роднал землл! Назови мњћ таку» обителЂ, Л такого угла не видалЂ, Гдћ бн сћлтелв твои и хранителЂ, Гдћ бн русскш мужик не стоналЂ? пева Њекрасов. Кад би било онако, као што г-ђа Глушчевићка тумачи, излазило би да руски сељаци живе у манастиру; овинг није »наткривено гувно" (још један израз, који је тешко разумети), већ сушара за сушење снопља помоћу огња ; илотина није брана већ устава; аансничап значи: лудити се, грубо се шалити, а не мајмунисати; иолдгг значи залог, а иологг значи завеса; иростоволосал није неочешљана, већ неиовезана; значење речи рада треба ближе одредити; растерлннтп значи збупен; сугробг значи смет; у Оасади Севастоиоља