Prosvetni glasnik
350
НАСТАВНИ МЕТОД
ВАОПИТНИХ ШКОЛА
,Ово је пут, којим је морао поћи први човек, који је стекао појмове. Уџбеници, упутства и табле не израстоше на дрвећ}'. Дате су биле само конкретпе ствари и иојаве. Појам и правило беху дело његовог духа. Пут, којим је он томе приспео, опредељен је прпродом његовог духа. То је дакле супрот логичком или спстематском путу, психолошки пут", велп Вигет. Ово је у кратко психолошки основ наставног метода, који ћемо сад даље да и у главнијим н>еговим појединостима изложимо, и да иокажемо како треба да тече правилно учење при настави у школама. Научна Педагогика разликује четири ступња при процесу учења, који се морају што конзеквентније извести, ако хоћемо да нам наставни метод буде што правилнији, а то су: амализа, синтеза, асоцијација и систем. Анализа и синтеза, то су ступњн, који се разликују код аперценције, а асоцијација и систем ступњи код апстракције. По себи се разуме да пре свега овог долази у вид циљ о којемсмо претходно већ говорили у кратко. 1. Анализа. Онако исто као што је код истицања циља боље и правилнпје, ако истакнути циљ има заједничког са представама, које се већ находеусвести ученика, гако је и овде, када се ново веже за старе представе. Отуда је потребно, да наставник пре сваког предавања о неком новом предмету предузме анализу раиијих представа, којеученик већ има о томе предмету. Апсолутно ново не може нас интересовати, а према томе никакав наставни материјал који ученици треба да науче, не сме бити апсолутно нов. На ово је читалац могао већ и раније доћи када је била реч о истицању цаља, где је речеео, да циљ мора стајати у вези са искуетвом ученика. Старије представе, које стоје у вези са новим материјалом, често су нејасне, непотпуне и погрешне, а често су непостојане и неутврђене. Зато се наставници и морају потрудити , да им ове постану јасније, да их допуне, исправе и утврде да буду сталне. Ово ће нак учинити, да се из свести ученика отклоне све стране мисли и осећања, која са новим не стоје ни у каквом односу. Тиме ће се у исто време осигурати бржи и сигурнији ток мисли и интересовање ће бити далеко јаче, без чега настава не може напредовати нити показати боље и тра]није резултате. Без овога ће поред свих упутстава, по себи се разуме, бити осујећено и конзеквентније извођење наставних програма, па ма како строго наређпвалн сви могући
расписи и наређења од стране министарства. Ну, у овоме може често и ревносни ваставник скренути са правогапута, ако би помислпо, да је за анализу довољно ставпти неколпко питања и одмах после њих прећи на нов материјал, што најчешће и бпва. Да пак то не би било, потребно је претходно, да се]озбиљно размисли, какве аперципујуће представе и од куда могу имати ученици за један или други нов предмет. И збиља, овде је наставницима остављено велико поље за рад и испитивање, а сваки ће морати признати, да ту има доста посла, само ако се хоће савесно да ради. Да пак анализа буде што потпунија, треба да узме облик разговора, јер тек у разговору казују ученици верно своје мисли, шго иначе није случаЈ, ако само одговарају на питања. Ну, ипак нека се не изопачи анализа у бесмислицу, како умесно вели Ђ. Анђелковић у „Раду", која ће малтретисати разум ученика, што чешће бива код неспремних и невештих наставника, који ученике питају п о оном, што никаква смисла нема. Умесно је да напоменемо на овоме месту, да је тешко радити у школн где је број ученика сувише велики, те се и поред најбоље воље наставникове услед тога не могу да испитају и оцене њихове мисли и да се добије веран преглед аперципујућих представа. А исто тако сад је јасно, како је незгодно по наставу, где су ученици по годинама неједнаки или су још и из различитих места, нарочито ако су заједно у једној школи ученици из вароши и села. Да се пак ово што боље потврди и Фактима, дошло се на мисао, да се оснује „психолошка статистика", и да се, подвргнувши дечје мишљење анализи, покаже поред споменутих тешкоћа и вредност ове анализе, која се тражи у почетку наставе о сваком поједином предмету. Ланге је поставпо четрнаест питања, на која су дали одговор 500 ученика из вароши и 800 ученика из 21 сеоске школе и, резултат је био врло неповољан, Показало се, да ни четвртина од свих ученика нису видели залазак сунца; само половина видели су бару н пењали се на брдо, и т. д. Поредило се и посматрало у каквом односу стоје ученице према ученицима и нашло се, да ученице при ступању у школу имају на расположењу уопште мањи број представа него ли ученици: да су уопште мање виделе и чуле, мање на иољу посматрале него ли ученици. Настаје питање: како да се помогне наставник код ових тешкоћа, које му стоје на путу? Одговор је кратак, да не може бити никаквог околишења, већ да се морају створити аперципујуће представе где год их нема, и тек онда ићи даље у
-