Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

351

настави. А средства за то јесу: иосматрања, екскурзије и иутовања, која се предузимају у горњем циљу а за све наставне предмете код којих је ово потребно. Да носао при овоме не би био узалудан и да ученици не би бескорисно лутали од једног предмета до другог, треба да их ч) 7 ва пстакнути циљ посматрања, екскурзије шш путовања. На ставник се ири овоме не сме далеко упуштати у испитивање и проучавање, он треба да остави потпуеу слободу ученицима, скрећући пм пажњу с времена на време на поједнности, које бионипредвидели пли их олако разгледали а међутим су од веће важности. Еада ученици знају, зашто се нешто посматра и уноси у њихову свест, онда је посматрање темељније а представе, које се добивају, јасније, миогобројније и дуготрајније. Када се пак цео тај аналитички материјал уреди, онда се аперципујућа духовна снага „конзумира". Анализа је завршена и онда тек почиње права аперцепција, која пма да обради пов наставни материјал , јер анализа је била само увод за то. Кад неки говорник отпочиње свој говор или своје предавање пред неким јавним скуном, он обично, па ако хоћете и по правилу, узима за полазну тачку неку познату ствар свима његовим слушаоцима, и тек онда прелази од ње на предмет, који хоће да им изнесе као нов. Овако стоји и са анализом као нрвим ступњем при учењу. 2. Синтеза. Овде се може, пре ступања новог, аналитички материјал репродуцирати а затим и цео поновити, да би се тиме што више истакао у свести а тиме олакшало и примање новог наставног материјала. У исто време да се на основу циља и аперципујућих представа што више изазове интересовањв код ученика. Какав ће облик узети синтеза зависи од природе наставног материјала, јер пружати ученицима ново из веронауке, друштвених и природних наука и вештина, нема сумње, не може бити по једном калупу. Ну, ипак зато, било да се ново прича, чита или црта и пише, ученици не смеју бити пасивни а само наставници активни. Ученици морају уопште више радити него ли наставници, па ма се шта радило. Па и тамо где изгледа да ученици морају бити пасивни, као када се мора да прича, ученици ипак морају бити сасвим активни. Наставник ирича неку причу или неки историјски догађај зато, што тако мора бити, јер можда нема другог начина, да оии сами дођу до новога, особито у првом разреду основне школе, кад још не ,

; знају ни читатп. Ипак зато ученици морају сами обрадити садржину причаногаи створити себи представе. Они морају осећати као да су испричани догађај сами доживели и посматрали га. Отуда и не може бити речи о некој догматичкој настави нити о догматичком методу, јер тоје крајња бесмислица за сваког оног, који хоће да очува у важности свој метод. Код синтезе, при учењу новога, мора се пазити, да се ученици не оптерете, да им се не пружа много ни брзо, јер ће услед тога очигледност бити непотпуна а представе ће остати тамне, које ће бити врло рђав темељ за добивање појмова. У осталом психошко испитивање тврди, да човек не може у један пут па још и више разних ствари схватити и створити себи јасне представе, и то услед ограничености и ускости човечје свести. Квинтилијан овде врло лепо и правилно вели: „сипаш ли брзо воду у суд са уским грлићем, то ће мало у њ иролазити, а сипаш ли полако и помало, суд ће се брзо напунити." Ово се потпуно може применити и код синтезе. Отуда је иотребио да се нов материјал подели, према закону ,о сукцесивној јасности", у извесне одсеке и да се постепено прелази од једног одсека на други, пошто се сваки и но двапут понови, ако је ново много тешко, само да се боље и више олакша добивање јасних иредстава. Сваки одсек треба да се на разне начине понови а на крају ; када је ново исцрпено, долази тотално схватапе целокупног новог материјала. За тотално схватање узимају се поједини ученици, који без икаквог упадања наставника, како то може најчешће да буде> понове све што су и како схватили. Нађе ли се, даје од материјала много изостало непоновљено, онда се узимају у помоћ други ученици да допуне а погрешно схваћено исправе. Ну, буду ли и остали ученици показали исте недостатке, онда је то доказ, да је се ишло сувише брзо. Зато нева наставник сам исправи и допуни, а после саме наставе нека размисли и потражп узроке ономе, па да бар у будуће може избећи своје мане у томе погледу. Главно је, што се код синтезе мора тражитп да се постигне: да код свих ученика целокупни нови наставни материјал у свима својим појединостима продре у свест и то по иввесном реду. Да ди се то постигдо, видеће се према томе, да ли се сви ученици или само ноједини јављају да понове материјад и кодико их се и који (бољи иди сдабији ученици) нуди да учини потребне коректуре посде тотадног схватања. Ако се овде осети ма п најмањи недостатав, а то наставник треба и