Prosvetni glasnik

457

ника натеже и са српским и са страним језидима, н да је њпхова просечна спрема из ових предмета једва задовољавајућа; и 2.) да од 17 приправника није ниједан иодагао испит из Немачког језика, и ако се овај учи већ од другога разреда. Поред испита зрелости, ја сам у времену од 29. маја до 14. јуна присуствовао на 24 годишња испита и то из ових предмета: 1.) Из Срдског језика у II, III и IV разр.; 2.) Из Српске Књижевности у V разр.; В.) Из Српске Историје у IV и Опште Историје у V разр.; 4.) Из ГеограФије у III разр.; 5.) Из Немачког језика у III, IV и VI разр. и Француског језика у V и VI разр.; 6.) Из Аритметике у II и III и Алгебре у IV и VI разр.; 7.) Из Стереометрије у V и Тригонометрије у VI разр.; 8.) Ботанике у II и Зоодогије у III разр.; 9.) Из Хемије у IV и V и Физике у V разреду. Осим тога разгледао сам цртање и радове из моделисања. Према ономе, што сам на годишњим испитима чуо и опазио, находим да је општи успех у Београдској Реалци из горепоменутнх предмета добар и врло добар. Сматрам пак за своју дужност и то да напоменем: да би се из Српског и страиих језика могао желети и бољи успех. Дисциплина је у старијнм разредима примерна, а у два најмлађа разреда могла би бити и боља но што је сада. У прокесорском колегијуму влада добра хармонија. Знање и умење ученика оцењује се доста строго, али аравично. ПроФесорски колегијум састављен је у главноме правилно, само би требало да је подела неких предмета на поједине наставнике мало друкчија. Мислим, наиме: 1.) да би Српски језик требао да предаје у свима разредима један и исти наставник и то онај, чија је група Српски језик са Књижевношћу; 2.) да биГеограФију требао да предајеонај наставник, који предаје Историје: Српску и Општу. Кабинети и збирке доста су богате и у доброме су реду, али просторије, у којима су смештени, са свим су неподесне за оно за шта треба да послуже. Соба у којој је смештен кабинет за Физик/ и Меканику саевим је рђава и испод сваке критике. Плафон је сав искварен од кише и велики део његов може да се сруши и да полупа и да поломи скупоцене инструменте; зидови су попуцали, патос се угиба иод ногама и т. д. Соба пак, у којој је смештен кабинет за Хемију, сувише је тескобна, те је и немогућно да се у њој изводе потребни експерименти пред мало већим бројем ученика. ' Зграда у којој је смештена Београдска Реалка има сада само 5 иодесних учионица, једну салу за цртање, две собе за моделисање и неколико рђавих просторија за канцеларије и кабинете.

На крају овога извештаја имам још да напоменем: да је по моме нахођењу начин, на који се од неколико година на овамо лиФерују ученици за II, III па и IV разред Београдске Реалке , врло неиодесан, и да је и он у многоме крив, што дисциплина у два најнижа разреда није баш онаква, каква би требала да је и каква би могла бити, и што просечни успех ове школе не одговара потпуно ни спреми наставничкога особља ни труду и вољи, које у свој наставнички посао улажу. До пре неколико година нпје у Београдској Реалци ни постојао II разред, већ су у Ш-ћи разред примани они ученпцп којп су свршили два разреда гимназије, и који су се, или по својој сопственој вољи или по вољи својих родитеља, сами пријавили за упис. Од некога пак времена уведена је једна, по моме пахођењу рђава, практика, која се састоји у томе: што београдске гимназије откомандују у II, III, па шта више и у I \'- г ги разред реалке, по извесган број својих сувишних ученика, међу којима се находе врло мало њих који су сами желели да се школују у Реалци. Тако на пр. од 54 ученика у II разреду, уписали су се својевољно само њих24; од 59 ученика у III разр. докомандовано је из гпмназија 25, а од 50 ученика у IV разр. докомандовано је њих 26, дакле више од половине. При овоме пак упућивању својих сувишних ученика у Реалку, управе беогр. гимназија не поступају сасвим коректно, јер, као што сам се могао уверити из спискова, сакојима су у прошлој 1894)5. школ. години упућивани ученици из београдских гимназија у Реалку, међу откомандованим ученицима находи се 30 до 40%, који ионављају разред. А да< један завод , коме се ученицп лиФерују на овакав начин из три разне гимназпје, не може показати онакав просечан успех ни у научноме ни у моралноме погледу, какав би показао кад би имао само ученике који су се у њему школовали одпочетка до краја, и који се у њему находе по својој вољп — за мене је ван сваке сумње. Ако управе београдских гимназија не могу и неће да упућују у Реалку своје одличне и врло добре ученике, није право да је пуне лошима, који понављају разред и који су обично и лошега владања те рђаво утичу на остале добре ученике. Ако се жели да Београдска Реалка показује онакве резултате какве би могла и требала да показује, потребно је: или да се установи и првп разред, и да се у њега примају само они ученици који се својевољно пријаве за упис, или се треба вратити на раније стање па задржати само пет старијих разреда — од 3. до 7. — и тада примати у