Prosvetni glasnik

456

извештаји изасланика на испитима

V. Сви наставници предају предмете из којих су се нарочито спремали, оснм случајева, где ноједини наставници нису имади довољан број часова, па им је додат још по један предмет. Према овомб је наставничка колегија добро састављена.

Горњо-милановачка гимназија — I. У Горњем Мнлановцу био сам 19. и 20. јуна. Г. Директора Врбавца нисам нашао у школи, јер је био у ревизији основних школа. Ово је врло рђава практика, да директор није у свом заводу баш онда кад је најпотребнији. И овде сам нашао: 1.) да су наставници прешли прописани програм; 2.) да је распис о уџбеницима доцкап стпгао; 3.) да ученици уопште разумеју оно што говоре; 4.) да наставницп правилно испитују, алп су и овде доста галантни у оцењивању; 5.) да је у шкоди врло добар поредак и да се ђаци врло добро владају, а ово ће бити с тога, што је број ученика мањи, па је и надзор над њима лакши. Ово је један важан разлог, који говори противу укидања нижих гимназија. II. Школа се налазп у једној приватној згради, која није зидана за школу, већ за два мала стана. Собе су мале и нису,?а учионице. У једну се учионицу улази кроз другу, јер нема засебног уласка. Држава плаћа за ову кућу 120 дин. месечне кирије, што је веома много. Зато треба општину натерати: да сазида зграду за школу; а ако не би хтела, онда треба одмах затворити овај завод, јер је боље и да га нема, него ли да се деца пате по онако малим и незгодним собама. Општина има директне користи од гимназије, па зато и треба више терета да сноси. Исто тако, при зидању зграде за школу треба одмах снабдети школу и училима и кабинетима, јер овако, како је сада, не би требало да остане и даљв. У физнчком кабинету има само један мали магнет, једна магнетска игла и један термометар, а са оваким училима успех из Физике не може бити велики. Тако исто жалосно стоји и хемијски кабинет, у коме има 4—5 епрувета, и да овдашњи апотекар не потпомаже наставника Хемије, овај не би могао никакав оглед показати ђацима. А Физика и Хемија могу се у нижим разредима само експериментално предавати. И овде треба на Гимнастику обратити већу пажњу. Од гимнастичклх справа има у авлији само један пар ручних кугала.

Уверен сам да се просвета у народу не ширп укидањем, већ само отварањем нових школа, па зато сам мишљења: да не би требало нп ову школу затворпти, него поред ње отворити још једну практичку ратарску школу , па, би онда садашња нижа гимназија сама угинула, ако не би имала услове за опстанак. Наставнпци предају предмете из наука из којпх су се нарочито спремали, али поред ових имају и других, а ово је опет у нижим гимназијама једна велика незгода, особито због страних језнка. 14. јула 1895. год. У Београду. Са од/^чним поштовањем Милан Капетановић с. р. проФ. Вел. Школе. VI Извештај г. проф. КостеГлавини^а о београдској реалци и ваљевској гимназији. Госиодину Министру иросвете и цркв. иослова, Посао који сте ми као Вашем изасланику на испиту зрелости у Београдској Геалци и надзорнику исте школе и у Ваљевској Гпмназији поверили, извршио сам ио „Упутству" за надзорнике средњих школа од 12: маја тек. год., ПБр. 7190., у времену од 29. мајадо 27. јуна закључно, и част ми је да Вам о томе подиесем следећи извештај: I 0 Београдској Реалци. — Испити зрелости обављени су ове године у Београдској Геалци у времену од 1. до 8. јуна закључно, тачно по прописаним правилима о испиту зрелости. За испит се пријавило 17 прпправнпка, и деветорици од њих прпзната је зрелост, и то: тројици са одличним, иеторици са врло добрим и једноме са добрим резултатом. Двојица су прекинули полагање испита због слабости, двојица су одбијена на три месеца а четворица на годину дана. Ако се узму у рачун сви приправници, онда је просечан успех, показан на испиту зрелости, једва добар; а ако се пздвоје само они, којима је призната зрелост, онда је просечни успех врло добар, и приправници, којима је испитни одбор признао зрелост, моћи ће са добрим успехом слушати науке у нашој Великој Школи или на страни. При овогодишњем испиту зрелости у Београдској Геалци пале су ми у очи две појаве, о којима мислим да их треба споменути, и ако је о једној од њих било до сада више пута помена у извештајима Министарских изасланика и надзорника средњих школа. Те су појаве : 1.) да већина приправ-