Prosvetni glasnik

НАУКА И

Особито зависи од саморадае разумеваве граматике. Иитересовање за граматичко анализирање најлакше ћемо постићи, ако пустимо децу да при читању сама увиде потребу тога анадизирања, а одржаћемо свеже то интересовање, ако се деца навикну да сама себи стављају прецизна питања и да на њих прецпзно одговарају, све дотле, дек не иостану кадра да изводе граматичку анализу и без тих питања. Прп настави у страним језицима често се не пази на границу, до које допире ученикова саморадња, што мпого отежава успех наставе. Обична је пракса при изучавању страних језика, као што зпамо, ово: деци се укдопи какав речник у руке, зада му се да толико и толико иреведе, и сирото дете мучи се код куће док не изнађе непозиате речи у речнику, па опет, кад дође да се преводи, а оно превођење не иде никако. Деца се толико мучила, и опет ништа. Ну, загледајте у те препарације, па ћете видети, да су деца извадила речи које имају сасвпм друго значење, и које се с тога не могу употребити при превођењу задатога комада. То се тако понавља из дана у дан, и деца изгубе најзад вољу за дотични језик, што није ни чудо кад помислимо, да. је дете толико пута искусило како се узалуд мучи превртањем и прелиставањем оне књижурине, која се зове речник тога и тога језнка. Много ће се деци олакшатп посао ако им учитељ сам каже значење појединих нових речи. Ако је деци иоле позната садржпна комада, моћиће из смисла погодити значење многих речи, и то самостадно, без помоћи учитељеве. Овако стечено знање много више вреди, а уз то је још и много сигурније. Ако садржина задатога комада стоји у вези са већ обрађеним кругом мисли, то ће она допринети још и бољем разумевању саме ствари. Еод геограФске наставе не сме се саморадња ограничити на цртање мапе. Треба децу вежбати да самостадно читају мапу, да упоређују разне геограФске објекте, да самостално спекулирају о геограФским појавама, — нпр. у математичкој геограФији — о односу између географије и историје или природних наука, да самостално образују групе и низове геограФских представа. Овака саморадња пружа много више гаранције за успех него просто предавање учитељево, које ће врдо ретко кад успети да у детету пробуди интересовање за објекте из геограФије. Ако су деца потпуно схватпла и разумела изложени материјал, ако смо дакле на другоме ступњу наставе добро спремили децу за други главни акат наставе, за апстракцију, ире него што се иређе на

НАСТАВА 475

сами тај акат потребно је још ово двоје: 1. Деца требада рекапитулирају још једанпут све, како би видела да ли се правилно обавио процес аперцепције. 2. Деца треба да положе рачуна о томе како су схватила Факта и како етички суде о заинтересованим особама, и о мотивима, којпма су се оне руководиле у раду своме. Како код издагања Факата тако и код етичког разматрања треба истакнути само главне моменте. Већ у самоме појму о „полагању рачуна" држимо да је довољно нагдашена саморадња, те не треба специјално нагдашавати како деца морају бити активна и у овоме моменту наставе. Овде се отвара широко поље за дечју саморадњу. Покаже ди се да су деца правилно схватида Факта, и да им је етичко суђење правилно и овде ће се наравно поправити оно што се погрешно схватило и разумело — онда треба цео материјал понављати све дотле док га сва деца добро не запамте. Оно, што су деца учида треба да буде и остане њиховатрајна тековина. Ради тога не сме учитељ именовати и понављати гдавне моменте, које треба запамтити, него ученик мора сам мисдити и изнадазити те моменте, и у колико је у томе његова саморадња већа, у тодико ће се боље и темељније и ти моменти утврдити у њему. При овоме посду прво се бољи ученициуводе у акцију, па тек онда слабији. Покаже ли се да је и овде потребна помоћ, то је сме учитељ указати само у облику т. зв. концентрационих питања, т. ј. питања која подсећају ученика на главне моменте. Најбоље је навикавати децу да сама себи стављају така питања, што ће им врдо одакшати самостално мишљење. Разуме се, да то с децом иде врдо споро, ну само ће стрпљив учитељ моћи осетити сдаст тога мучнога посда. И при другом главном акту настављања, при процесу апстраховања појмова из конкретног градива, потребна је активност, саморадња дечја; како прибирање конкретног материјада тако исто и апстраховање појмова мора бити производ дечје саморадње, јер и овде само она пружа гаранцију за образовање правилне увиђавности, — само самостално стечена увиђавност кадра је одржати суверени положај у души детињој. Ово нас већ одводи ка последњем акту настављања, у коме дечја саморадња мора достићи своју кудминациону тачку. Из свега што рекосмо до сада види се јасно да дете може активно суделовати у настави. Ако се даде маха дечјој саморадњи, просто је немогућно да дете остане равнодушно према градиву, као што је то сдучај кад учитељ просто предаје. Овако настављање мора поджећи интересовање у души детињој, а чим се покажу знаци интересовања, онда