Prosvetni glasnik

480

ком скупљених и побраних песама. Познати немачки преводиоди, као: Тадвијева и Еапер, преводише само из ове збирке, а тешко ће се заиста ко наћи, који ће кадгод преводити на немачки песме из Петрановићеве или ма из Херманове збирке, те н>има читаоца задобити 1 ). Али по свој прилици да ће оне песме, које нити Талвијева нити вени последници не преведоше, за свагда, бити приступачне само читаоцима оригинала. Том прилпком превдадаће у преводиоца онај оправдани осећај, да у пзвесним случајима половина више вреди од целине, те ће се уздржати да читаоцу не спреми велике досаде, које ће се тешко ко еманцпповати, ако велики број песама из разних збирака на душак ирочита. Шта је узрок дакле томе оправданом осећају досаде? Искажимо га јасно. Узрок је то, што у већине песама опажамо оскудицу у изумевању, монотонију у језику и представљању, неку безграничну ширину и даље, што већина песама апсолутно не може да ностављено питање коректно опише и да га доследно изведе. Па да ли збиља делп толико дубок јаз песме у млађим збпркама од несама у Вуковој 'збирци? То не може нико тврдити, пошто је врло тешко између њих границе поставити. У млађим збиркама наћи ћемо много што шта, што бисмо без икаква сажаљења изоставили 2 ). Но много зависи и од пндивидуалног укуса. Све песме у доцнијим збиркама — овде не убрајамо Милутпновићеве збирке — карактерише велика једноликост у облику, а уз то и нека скоро необјашњива лакоћа а с њоме заједно правилност и течност у вериФикацији 3 ). Нећемо погрешити ако речемо, да се овде поред једноликости самога материјала непрестаним веџбањем и слушањем песама уклонила и последња препрека ритмичком слагању речи, те је отворен пут и најобичнијем певачу, да стихове без икакве тешкоће слаже; стихови се тако рећи од себе нижу. Али баш та околност опасна беше по иајмлађу епоху српске јуначке песме. Та лакоћа, којом се стихови слажу, завешће певача до свакојаких бесмислица. У овом случају може се згодно применити она изрека, да се само добра воља може похва') Без сваке сумње бидо би вредно, да се на немачки цреведе неколидо одабраних иесама дугога размера, а тако исто и некодико несама из Милутиновићеве збирке (односно из Огледала). По свој прилиди било би пробитачније, да се ове иесме преведу у ирозном облику. г ) 0 овом види даље иод XIX. 3 ) Од 10000 стихова н. пр. у Петравовићевој или Хермановој збирци, тешко ће се наћи и .један десетерац, па било то у песми најгорој но садржини, за који би се могло рећи да је неудесан.

лити. Ако је певач у стању да хиљадама правилних стихова испева без икакве муке, ту онда престаје душевни нанор а са њпме и свака оригиналност и напредак 1 ). Да су у Вуковој збирци песме — али само ове — од толике драаш, није узрок само правилност у стиху, глаткоћа у језику, нити ритмичка хармопија, нити сви они појави, које опажамо и у песмама у доцнијим збиркама, него се песме у Вуковој збирци одликују оригиналним измпшљањем, доследношћу у вештачкој композицији и особитпм изражавањем. У њима опажамо у свези са садржином с једне стране краткоћу, снагу и живост у нриповедању, с друге стране пак неку обилатост, сјај п узвишени мир. Ако се у овим особинама које су као у Омпра — огледа прави енски топ, то онда у оннм напред споменутим особинама видимо лпрско-драмски елеменат. Са овим естетичким дефпнпцијама ппје до душе све казано, нпти се може све рећи, јер свака права вештина има нечега у себи, што се не може деФинисати, има нечега, што потиче из дубине душевнога живота, па с тога нам и продире у душу. Да бисмо се дотакли језгре саме ствари, рећи ћемо, да ове песме имају неки душевни елеменат, у коме гледамо одсјај човечјега душевнога живота. Оне не причају бајке као источњачке приче или некоје песме из Херманове збирке, које су осењене источњачким колоритом' 2 ); оне нису индиФерентне према стварима о којима причају, него оне иредмет загревају зрацима душевнога расположења 3 ). Душевно расположење није никада страсно. Оно не познаје јаке еФекте, као: љубав, мржњу, радост и бол, те се тиме баш и разликује српска јуначка песма од н. пр. румунске народне песме, која толпко субјективно осећа 4 ). С тога је српска јуначка песма н сачувала боље свој енски карак') Овде се и нехотице морамо сетити многобројних слабих Шилерових последника. Па и у народним епосима других народа опажамо тај исти појав. Сетимо се само оне величине и бесмислене развучености индијскога епоса и силне таутологије у нибелуншкој песми, а тако исто и на поједине сцене у биткама у Идијади, у којима не видимо оригиналности и вештачке сврхе. '') Многима од ових иесама не можемо порећи праву вредност, јер имају опет особите дражи, пошто у некојима видимо смелу игру Фантазије, а друге опет пружају добру слику но ондашње моралне одношаје. Тек це смемо их оцешивати мерилом Вукових песама. 3 ) Читалац ће то најбоље опазити при непосредном поређењу варијаната односно старијих угледа код Милутиновнћа. У даљем расправљању обазрећемо се више пута на тај појав. 4 ) Н. пр. дирљива песма о Константину Бранковааулу (А1ес8. 52. и варијанти), или велика романца о Грују Грозованулу (А1есз. 25.). Сличав тон опажамо и код Милутиновића н. ир. бр. 35 (упор. Вук. II песма 75, где је тон у иесме сасвим друкчији), даље 56. (Вук III 51.) и 170; види даље одељак УШ—X.