Prosvetni glasnik

484

КРПТИКА II БИБЛ.ИОГРАФИЈЛ

је тај тринаестерац постао. Бпћу слободан, да овде само претпоставку изнесем. Од иридике око 1500. г. вокализовало се код Штокаваца консонатско а на неким нзвесннм местима, те се тиме они стихови проширили са једним слогом, који на крају имађаху партицип претерита. Чим је н. пр. облнк „приварил" гласно „приварио", то наравно да је морао утицати и на сам стих, на чијем је крају стојао. Тим нутем повукли су за собом по закону аналогије такн тринаестерци са парт. прет. на крају и све остале дванаестерце. Према томе дакле био би прави основни облик трохејски дванаестерац. Горе смо наишли на таки дванаестерац у песмама угарских Хрвата, које је Курелац скупио и издао. Из песама 500. и 502., које су постале крајем XVII или управо почетком

XVIII века, види се, да је у ово време већ овладао правилан слик'). Но како пак у Курелчевој збпрци има и таких песама, које немају слика, то онда те песме, као што већ и пре споменусмо, морају падати бар у XVII век. Када се пак око или пре 1700. г. могле тако дуге и згодне по облику песме ,као што су у Курелца 497., 500.—502., у дванаестерцу испевати, то ћемо, хтелн не хтели, закључити, да се дванаестерац морао већ много ире тога употребљавати. (Наставиће се). ') Па и у ггесни 501 која се даје по вреиену одредити (упор. стр. 211. И 4о пе уегије, нека V к1о»4ег <Зојс1е — оп<1е ћосе У1сИ1 и т. д ., даље: оуо р18а1 М је, пека уиШ 4о уае — ка(1а па Го ппвН, р1асе ти ве 8г<1се) опажа се јака тежња ка слику.

-=>8«-5®?«§с=-

крнтнка и б: НОВИ УЏБЕНИЦИ ЗА ОПШТУ ИСТОРИЈУ 3. Ловчевић Ст. Општа Историја за више разреде средњих школа. Књига прва. I Источни народи. II Грци. У Веограду. Државна Штампарија Краљевине Србије 1894. Цена 3 50 динара. Страна I - -XIV и од 1.—217. Са сликама. (Прештампана из »Просветног Гласника«), Мала 8°.

Напред смо изнелинашсуд одвема преведеним Историјама, као уџбенидима за Општу Историју у нашим средњим школама. На реду је да кажемо коју и о ориђиналним делима те врсте. На првом месту, а као о новом уџбенику, могли би рећи коју о Историји Источних Народа од г. Божидара Прокића, данас проФесора Велике Школе. Она је печатана или управо прештампана из »Просветног Гласника« 1893. Али о њој је већ критика рекла своје. Оцена на ову Историју изашла је у „Наставнику« за 1893. св. 6. (новембар-децембар). Оцена није потпуна, али је добра, па ипак има прилично што шта да се замери овом уџбенику. То ћу овде укратко да учиним. Приступ је кратак и непотпун. У њега нису ушле неке тачке, које се никако нису смеле изоставити, нарочито код уџбеника, који обухватају и онај увод у Историју, а то је преисторијско доба људетва. Није речено : Шта је Историја? Које су помоћне науке Историји. Исто тако није ништа речено о људским расама, њихној

блиографнја подели и т. д. У опште увод је могао бити много шири, а зато би биле много краће по неке партије у даљем излагању. Нпр. готово свуда је политичка историја појединих народа могла бити краћа а многе и многе цитате избацити, па причати само догађаје, -пошто је пишчев језик онако чист а стил онако лак и разумљив. Многа легендарна причања код појединих народа могла су изостати. Тако би се добило простора да се што више каже у уводу и преисторијском времену, Иначе ово је најбоља књига као средњошколски уџбеник у нас, који се појавио до 1894. год. Исто тако то је и најбоља књига о историји источних народа, коју ми имамо на нашем језику, па и најопширнија. Штета је што писац није и даље свој рад наставио. Толико о овом оригиналном раду, а сад да пређемо на други, на Историју г. Ст. Ловчевића. Општа Историја г. Ст. Ловчевића јесте трећа појава Псторије са сликама. После појаве Историје о Источним Народима г. Б. Прокића, ова је историја, као школски уџбеник за средње школе, најбоља. Што се тиче Историје Грка, то је најбоља, коју имамо данас у нашој оскудној средњешколс-кој литератури. Али и ако је она као целина и по системи и по излагању најбоља (осим историје г. Б. Прокића у погледу Источних Народа), опет није без икаквих мана. Гледаћу да на овом месту истакнем те мане у колико моје слабе силе то могу, са жељом да их г. писац не предвиди,