Prosvetni glasnik

486

КРИТИКА И БИБ.1И0ГРАФИЈА

није умео да је употреби за прераду било своје хране било оруђа за употребу. Све ми се чини да је г. Ловчевић ово мислио кад је оно казао, а да је оно онако пспало случајном омашком пера. 1 ) За време овога ступња дивљагатва човек, као створење које је тек изашло из зоолошког периода, примат-човек, живео је по дрвећу, справљајући тамо себи станове онако као што праве најближи му сисавци. Храна му је била воће и корење. У овом периоду, на овом ступњу створен је артикулисан говор. То је и најглавнија тековина овога ступња. Од свију народа, за које зна Историја или их спомиње, ниједан не припада овом периоду. Средњи стуаањ дивљаштва. — Човек се већ толико умно развио да је знао употребити за храну рибу и друге животиње, које живе у води као ракови, шкољке и т. д. У исто време са употребом рибе за храну долази и употреба ватре. Једно за друго везано је. Риба без ватре неда се зготовити за јело. За време овога ступња он је постао независан од климе и од земљишта. Почео се расељавати идући за риболовом поред река и мора. Из својих првобитних станишта он је изашао и заузео већу површину земље. Станишта су им нешто савременија но у претходном ступњу. Оруђа су му камени алати и урутке из палеолитског доба, т. ј. из доба ломљенога камена. Оруђа су им обично ножеви и други урутци од ломљенога камена. Овај ступањ завршује се проналаЈСком лука и стреле. Међу племенима и народима, за које Историја зна, налазимо примера за овај ступањ међу Аустралијанцима, особито међу Полинесцима у време открића. Виихи стуиањ дивљаштва. — Овај ступањ почише проналаском стреле, лука и тетиве. А то је учинило те је лов на дивљач постао главно занимање, а дивљач редовна храна. Овај ступањ завршује дивљаштво. Завршује га тиме што се ум човечји и искуство попело толико високо, да је пронашао грнчарију т. ј. вештину да од земље прави лонце и друго посуђе. Сва племена, којима је познат лук и стрела, али не знају ни за најпримитивније керамичке послове, већ познају неку врсту насеља по селима, умеју да производе извесна средства за живот, умеју да граде дрвено посуђе, ткају прстима влакна од лике (али без разбоја), плету котарице од лике и рогоза. Оруђа су им угла') 0 првобитној употреби ватре у људској култури, као и њен пронадазак, кога више интересира нека погледа дело Л. Лаврова : »Опбпиљ Историш мнсли новаго времени том I, част 2. Антропологическал жизнб . Женева. 1894. стр. 778 до 785. Ту су поређани резултати, до којих су дошли Лазарус Гајгер, Тејгор, Летурно, Литарт, Љибок, Дарвин, Пешел и други.

ђен камен, дакле из неолитскога каменога доба. Ту су и први основи бродарства, јер су људи на овом ступњу ватром и каменом секиром почели правити неку врсту чунова. На овом ступњу налажаху се атапаска племена на Худзону, племена у долини реке Колумбије и извесна полуострвска илемена северне и јужне Америке за време открића. Проналазак стреле за дивљаштво било је то, што за варварство гвоздени мач, а за цивилизацију пушка. Као што се види, за време дивљаштва човек још не зна ни за грнчарију. Племена, која знају за грнчарију, улазе већ у Варварство, које се дели такође на три ступња. Варварство почиње проналаском грнчарије и њеном употребом, па траје до проналаска Фонетичке азбуке. Нижи стуиањ варварств а. — Почиње проналаском грнчарије и траје допитомљења домаћих животиња у источној полусФери земљиној, у западној култивисањем биљака поливањем и грађењем кућа од ћерпича и камена. Средњи стуаањ варварства. — Почиње питомљењем домаћих животиња на једној а култивисањем биља и употребом ћерпича и каменана другој страни земљиној, па траје до проналаска топљења гвожђа и употребе гвозденога оруђа. На овом ступњу отпочиње номадски или сточарски живот, као и сеоба номада од места до места идући са стоком за пашом Ово се све односи на стари свет. У новом пак свету припитомљена је од сисара само лама, а од биља обделавао се само кукуруз. На западу су знали за метале, нарочито за бакар, и од тога су правили разне инструменте и урутке. Нису знали за гвожђе све до доласка Јевропљана. На истоку су прво припитомљене домаће жчвотиње, па крећући се према северу из средње Азије нестајало је паше, те су се отуда морали постарати да обрађују биље на најпростији начин, трљајући сохом по земљи и сејући га. Ово жито, које су на тај начин добили у прво време, служило им је само за исхрану стоке преко зиме. Жито је, како се чини, тек доцније постало као важна човечја храна. У овом ступњу главна храна човеку је млеко и месо. Виши стуаањ варварства. — Отпочиње прерадом гвожђа и употребом гвозденога оруђа до проналаска Фонетичке азбуке и њене примене на књижевне белешке. Овај ступањ људскога развитка развио се само на источној полукугли земљиној. Он је богатији у проналасцима и напретку производње но сви ранији ступњеви. Употребом Фонетичкога писма на књижевнр белешке наступа доба, које траје до данас. То доба назива се цивилизацијол. На вишем ступњу варварства стајали су Грци за њихово херојско доба, италијски народи пред ос-