Prosvetni glasnik

ГАДН.А ГЛАВНОГЛ П Што се тиче ,виших женских школа", овај би се буквар могао употребити највише у прва два разреда, кад би био брижљивије израђен, и „заиста удешен за српске школе", а овако не. 3. јула 1895. год. у Шапцу. Владислав Вуличевић с. Г. проФесор шабачке гимназије Према реФерату г. реФерента Савет је одл .учио: да се дело врати писцу да га према примедбама реФерента псправи и допуни. на потом поднесе Савету. Г. Вулпчевићу одређеио је у име хонорарачетрдесет (40) динара. XII. Прочитани су реФератп г. г. Стев. ТриФуновића и Мих. Јовића о „Цртапкама за основне школе" од г. г. Николе Соколовића и Ведимира Павловића, учитеља. РеФерат г. ТриФуновића гласи: Главном Просветном Савету. По одлуци Главнога Просветног Савета од 7. септембра пр. год. (596 састанак), прегледао сам Цртанке, које су израдили г. г. Никола СоколовиК п Велимнр ПавловиК, учитељи, и поднели Миннстарству просвете ради усвојења за наставу Цртања у нашим основним школама. Најдубље захвалан Главноме Просветном Савету, што је изволео да ме својим поверењем одликује, ја сам извршио преглед ових цртанака и част ми је, да моју оцену о њиној вредности сада учтиво поднесем Савету. Пошто школски уџбеник мора на првом месту да одговори прописаном Наставном Програму, ја сам преглед ових цртанака отпочео тиме, што сам их прво упоредио са „Наставним Програмом за нижу основну школу" (VIII одељ. 12. стр.), као и са Мпнистарскпм Упутством, које је штампано уз Наставни Програм (8. одељ. 6. стр. распис ПБр. 1302, од 1.—II—1892.). Дужност ми је да одмах учтиво изјавим, да сам овом приликом пашао, да се прописани Наставни Програм цртања у нижој основ. школи и Министарско упутство не само не сдажу, него су у очигледној опреци; што мора да причињава п сметњу учитељима при самој настави овога предмета, а и ауторима који се одају изради уџбеника за цртање. Тако, на крају Наставног Програма за Цртање стоје речи: „ Све ио аЈоегледаоницама", и ја

савета 563

држим, да се то односп на све тачке програма о цртању и за сва 4 разреда (а не само на 3. тачку, за IV разред), а у Мпнпстарском упутству сасвим се противно тумачи: „цртапе Ке се вршити еа стварп, које &е се у школу доносити и иосматрати (врста 5. и 6. упутство за цртање у горњем распису). Такав начин цртања је најправилнији у основ. школи" п т. д. Даље се наређује : „У мдађим разредима при цртању тежих предмета наставници ће посде посматрања прецртавати те предмете на табди, а ученици ће сваку црту копирати на својим цртанкама. Тек посде ових вежбања могу ученици копирати с табде и саме сдике без посматрања, нарочито таких предмета, који се не могу у шкоду донети и посматрати." „У старија два разреда, поред цртања са ствари, могу се давати ученицима и црегдеди" .(на табди иди хартији), да их копирају." Дакле, програм наређује: „еее ио ирегледаонииама 11 (и ја држим, да готово сви учитељи тако и раде, што доказују и ове цртанке, а и оне, које сада валсе у нашим основ. шкодама), а упутство Министарско тумачи: да треба да се црта са стварп, а тек у 2 старија разреда могу се коппрати и ирегледи. С тога је битна потреба, да се пре свега Наставни Програм за цртање и Мпнистарско упутство доведу у скдад, да се дакде из Програма избришу речи: све по прегдедаоницама." А кад би се то извршидо, онда би, према упутству, постаде непотребне и „прегдедаонице" и „цртанке« са дитограФисаним угдедима, но тада би свака шкода морада да има најпотребније ствари и моделе за цртање, а и спремног учитеља, који ће и знати и умети да предаје цртање и речју и својим цртежем на шкодској табди. Ади и овакав једнострани начпн наставе сдободног цртања био би погрешан. И ако има стручњака, који траже да се настава цртања одмах почнње посматрањем и цртањем самих стварп, онет је много већи број оних који уче, да и код наставе графичке иисмености (цртања) ваљанајпре научити азбуку тога предмета, дакде: иоједине елементарне црте, основне геометријске сдике, примењене на облицима најпростијих ствари, као и најпростије равне орнаменте, па тек посде тога прећи на иросторне иредмете (геом. теда, модеде п ствари); пошто за разумевање просторних обдика и перспективних појава и за њихово правидно граФИчно представљање у равнини треба и зрелија дечја памет и већа претходна извежбаност руке и ока. То је узрок што су подељена мишљења и у питању: када се може отпочети са наставом цртања' 73*