Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

565

Дакле, у нашим нижим основ. школама могу се, у настави сдободног цртања, радити само слике у једној равнини (само са 2 дименсије), и то, како по зидним табдицама, учитељевим цртежпма и угдедима у цртанкама, тако исто и но самим стварним (пластичким) иредметима, цртајући само љину предњу страну. На том ступњу и за толико времепа, може се постићи само најпотребнија техничка извежбаност руке и ока, уз основне геометријске појмове и естетичке кдице; а даљи рад са тродименсионадним облицима, са разумевањем перспективних, пројективних п светлосних правила, нознавањем бојб. и орнаментике и т. д. мора се оставити вишој основној и средњој школи; ма да се ни у тим нашим заводима не виде много бољи резултати. И ако ми је врло неповољно што сваки мој реФерат Главном Просв. Савету мора да буде много опширан, опет сам убеђен да је било иотребно, да све ово напред изложим, како би се после лакше могла да оцени и вредност ових понуђених цртанака; а можда и штогод припомогло, да се овај запуштени иредмет у нашим основ. и средњим школама изведе на бољу стазу и у правилније погодбе. А сада прелазим на саму оцену ових цртанака: 1. Све су слике, за сва 4 разреда основ. школе, израђене са тачкастом мрежом, а то не ваља и допушта се само у I разреду; а још је горе, што је задржат све један исти размак тих стигама, у свима свескама и разредима. 2. У овим цртанкама превлађују обдици ствари, а орнаментских облика и нема, јер се оне неколике шаре, са кривим динијама и гуравим спирадама, не могу ни рачунати у орнаменте. 3. Размере сдика врло су мале, а са тако ситним цртежима не вежба се ни око, нити рука добива сигурност и слободу. 4. Не ваља ни што се угледна слика понавља по некодико пута узастопце, што деци причињава монотонију и досаду, а често и тортуру, као н„ пр. код слика на 2. и 12. страни у последњој свесци. 5. Погрешно је што су слике ствари, рађене са сенченим ивицама (и ако се тако и у многим страним цртанкама греши), јер су ивице ствари, као међе површина, математичке природе, па зато не могу имати ни сенку (у цртању има светлих ивица, но не и сенчених); пластичност — дубина и даљина поједииих површина и ивица — не изражава се са сенченим (нодебљаним) линијама, већ распоредом светлости и сенке на поједпним површинама , као и са перспективним положајима линија.

Сувишно би било упуштати се још и у излагање мањих погрешака, пошто је и ово изнесено доста, да се може оценити, да би овакве цртанке биле оков за Дечју руку и беда за њихов вид Ј оне у сваком погдеду стоје ниже од цртанака, које сада важе за наше основне школе, те према свему изложеноме нема ни у колико разлога, да би се ове цртанке г. г. Сокодовића и Павловића могле примити за употребу у школама. Г. Г. аутори заслужују похвалу за њихову трудбу и љубав ка овоме предмету, а није њихова кривица, што пм наша гимиазија и Учитељска Школа нису даде бољу спрему из овог предмета; а неће је давати ни од сада другима, докде год остану оваке погодбе за овај наставни предмет. 14. јануара 1895. г. У Београду. Савету захвалан п понизаа Стеван Трифуновик с. Р. учитељ цртања у II беогр. гимнасији. РеФерат г. Јовића гласи; Главном Просветном Савету. Прегдедао сам цртанке, које ми је на преглед упутио Главни Просветнп Савет, а које су израдили В. Павловић и Н. Соколовић учитељи — и част ми је о њима поднети своје мишљење. Ако је истинита мисао, да се образованост једнога народа може ценити по развијености укуса, онда се из тога мора извести закључак: да цртање разноврсним, лепим, облицима највише потпомаже стварање укуса. А. онда би се с великом вероватноћом према цртању у осповној школи могао ценити и степен културе једнога народа. Да је овај закључак близу истине види се из Факта: што најобразованије државе поклањају највећу пажњу цртању у основној школи, и што Србија у том погледу стојн бдизу посдедњих у Европи. Што је цртање у нашим школама тако занемарено има више узрока. Између осталих биће најглавнији тај, што су надлежни просветнн чиниоци мало пажње поклањади овоме предмету, што су га сасвим остављади увиђавности учитељској и што успех из овога предмета није утицао на оцену учптељева рада. Да се са највишега просветног места показивало мало воље за поправку овога предмета види се по томе, што су и данас у употреби цртанке, које је требадо одмах избацити чим се нови програм написао, и које је до сада већина добрих учитеља осудида.