Prosvetni glasnik

574

НАУКА И

НАСТАВА

Словака ка браћи словенској <( Хурбан се необичномного одушевљавазаједницом словенском, мишљу, којој је и доцније веран остао. Знаменита је његова књига „Унија", у којој се одлучно и успешно, као протестантски свештеник, бори против покушаја римске цркве. Хурбан је уочио колика је погибао за његов народ у религијској унији, која је била згодан медиум за оваплоћење мађарске идеје. Тај му је рад стекао од јенског универзитета титулу доктора богословије. Али је главна заслуга Хурбанова у издавању алманаха »Њитра«, од кога је изишло пет свезака, и у журналу „81оуеп8кје Роћ1асИ <( , који је у мало (свега седам) свезака донео доста одабраних радова, а међу њима се особито истиче Хурбанов спис о историји словачке књижевности, који је са своје критичности стављан и изнад Шафарикова рада о истом предмету. Закон о штампи прекратио је (1852) даље излажење Хурбанова часописа. У приповеткама — још више песмама својим — Хурбан сваком даном приликом истиче своје мисли и бележи одушевљење за напредак свог и осталих словенских народа. Књижевност је словачка имала песника и пре и после Хурбана обилнијих и изразитијих — ми своју пажњу на њиховим радовима и задржавамо посебице — али човека који би могао рећи: „Ја сам за словачки народ више учинио" — још није тај народ имао. Занимљиво је још забележити Фаталност, да је једна свеска »Њитре« посвећена словачком родољубу Ђуру Кошуту, стрицу оног истог Кошута, који је само неку годину доцније пред Хурбановим домом засновао вешала! И Људевит Штур је наставио по свршетку револуције књижевну радњу, тада прекинуту. Кад је револуција смирена, Штур оде своме брату, познатом поети словачком, у Модру, где је залуд очекивао да добије место које би одговарало његовом дотле стеченом гласу. Залуд су и његови другови гледали да му израде положај наджупана њитранског, позивајући се на његове заслуге у доба покрета. Та је места, до душе, делио Беч, јер онда и не бејаше пештанско мађарске владе која је никла тек доцније на штету немађарских народности; али и

Беч зазираше од жаркога родољубља и словенских теорија Штурових. А гроФ Тун, срдит на Штура још и због његовог стварања засебног књижевног језика словачког, не одобраваше му да заузме тада још празну катедру словенистике у пожунском лицеју. Штур бејаше у тешким материјалним ириликама, али не клону. Он се задуби у испитивање словенског света, његове поезије прошлости и будућности и као резултат јуначког рада у мучним приликама изиђе 1853. године у издању Чешке Матице као XVI свеска »Новочешке библиотеке" књига »О народним песмама и приповеткама словенским«, а на неколико недеља пред смрт ТТТтур је довршио друго дело, писано немачким језиком, »Словенствои свет будућности«. У најбољој снази човечјег века, Штур умре првих дана 1856. године од ране коју је себи нехотице задао. Већ из наведеног кратког нацрта књижевног и политичког покрета народа словачког види се величина духа и значај рада Штурова. У самој пак књижевносги, радећи позитивно на њој, Штур је још у доба распре са чешким књижевницима објавио главнија правила новог књижевног језика словачког. А војујући пером за права свога народа доспевао је да у бурним данима проговори у то име и у немачким ондашњим новинама, као што је доцније стигао да духом својим загледа на утеху и оснажење словенског света и у ближу или даљу будућност његову. Размишљајући о прошлости словенских племена, Штур налази да је подељеност њихова поред осталих узрока још потекла поглавито из карактера самог света словенског. Разгледајући пак европски запад и стубове на којима иочива његово друштво, Штур гледа у будућности дан, кад ће се стари свет европски срушити, да га замени нова снага словенских племена, па се упушта и у испитивање државних облика у којима би се та снага могла најбоље показати. У најглавнијем свом књижевном послу, већ поменутој књизи о народним песмама и приповеткама словенским, где је добрим делом унесена грађа из некадашњих његових одушевљених лекција са катедре проФесора словенистике у лицеју пожунском — Штур сматра поетски дар појединих словенских племена као највећи дар што га