Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА

нима разливају и да доносе снагу и видање. Њихови су појави у књижевности као дубок а кратак рез длета у камену исписану разноврсним гаарама, дугачким и извијеним. Такав је песник у Словака Јанко Краљ. У средини међу њима стоји Халупка. Он је хитар, бујан као и Краљ. Али је он и уметник — какав није Краљ, већ Слатковић. И Слатковић је патриота — песник, али је патриотском осећању његовом дато места већином као реминисценција прошлости, док је код Халупке и Краља то непосредно осећање извело песму... Халупка је из породице добро познате и иароду и књижевницима словачким. И отац и старији брат његов били су познати књижевни радници — обојица поете. Халупка је рођен 1812. године. Његово је образовање ишло редовним путем — или би се баш то могло пре назвати нередовним, ванредним, према ондашњим приликама. Истина,- он је учио правилно и прве гаколе и гимназију, па је потом отишао на више науке, али је он још у гимназији био запливао у море опгате словенске прогалости, изучавајући словенске језике и књижевност. Кажу да је Халупка као ђаче био тако обавегатен о словенским стварима, да је требало само да се појави књига, као гато је Коларова поема, па да дугаа његова нлане необичним пламом и светлогаћу. Тако је све и било, и Халупка је 'био један од најмлађих али најспремнијих следбеника Коларових мисли. За тим је отигаао у Пожун. Ту се створи средина за његове мисли — основа се младо ђачко друштво... Али Халупка наскоро оде у Беч, где бејаше још више младих одушевљених људи из свих крајева, у којима различита племена словенска живе. Ту се још вигае рагаири Халупкин круг духовног вида. Кад му је било двадесет и две године, отишао је за свештеника протестантског у место свога рођења, Горњу Лехоту, где је живео и радио. У великим и важним догађајима народним младићи брзо сазревају, излазе на повргаину и од деце постају људи. Отуда је и Халупка, као и Штур, био већ знан и виђен јога за првих дана младићског живота свог.

Јанко Краљ је био личност чудновата и за његове знанце и сувременике. Данас је нама чуднији, загонетан. Рођен је око 1824. годнне, па је, и ако бистар и даровит, игаао у школу а није је жељковао. Он је у Пожуну свршио уредно курс правних наука, а за тај је позив најмање марио. Потом се нагаао у Пегати у канцеларији некаква блага и добра човека, адвоката, а слабо се одушевљавао тим радом. По васцеле би дане. проводио идући тамо амо по граду и околини, слабо марећи да га ко прати или носматра. Дошао би дома доцне, врло доцне, и разговарао би се с дугаом својом: писао је песме па их одмах и спаљивао. Он је певао гато је то дугаи његовој годило, не питајући да ли би јога ко хтео знати гата и како он осећа. Његове је песме, вигае тајно, прибирао адвокат код кога је он »радио 11 . А да би то могао учинити, замолио је Краља да се пресели код њега, адвоката. Тим га је казнио за слабо заузимање у послу! Томе се човеку има и захвалити гато је сачувано и то гато се данас зна из поезије Краљеве. Кад су родољуби словачки почели године 1847. будити на познатим нам комитатским саборима дух народни, тада се јављају и Халупка и Краљ као политички агитатори. Халупка је у своме кругу радио и вргаио дужност правога патриоте, не престајући бити целог свог века с правом виђена политичка личност у своме народу. Краљ је радио исти посао предано, родољубиво — али на свој начин. Јавивши се у зволенском комитату, Краљ је одмах стао скупљати чету младића, оружати их и припремати. Млади револуционари живљаху у горама, а- кад су се отуд јављали, слазили еу на народне зборове да чују како њихов вођ, Краљ, позива народ на оружје и проповеда — комунизам. Паднувши после једног догађаја у руке противничке, Краљ буде одведен у Пешту, бачен у тамницу и после неколико месеци тамновања осуђен на вешала. (СВРЈПИКЕ СЕ) —