Prosvetni glasnik

ЧУЛНИ ТИПОВИ И СРОДНЕ ПОЈАВЕ

583

циФара; он их је морао у себи шааутати. Кад је хтео што учити иа иамет, онда је поједине реченице морао више пута гласно читати. Снови његови не беху више у сликама, као пређе, него у представама слуха. Укратко, он јасно сазнаваше, да су улоге скроз иромењене; требало је много времена, бидо је много рђавог расположева и тешког узнемирења, док се опет кодико толико умео наћи. Мп за сад нећемо претресати то питање, како се догодила потпуна промена, него само утврђујемо чињеницу, да се овде находе два врло јако изражена чулна. типа: тип вида и тип слуха. Овде ће се најпре опширније говорити о типу вида. * По општем мишљењу психолога чуло вида има веће значење код огромне већине људи у погледу на духовни живот, и у толико се може с правом рећи, да оно по правилу заузима прво место. Али као што се видп из наведеног случаја, овде се не мисли на ту околност, кад се за некога човека каже, да пма тип впда. Овај тип постоји само онда: 1) кад се представе вида уздигну у свести, скоро тако исто живо, као кад би предмет стајао пред очима; и 2) кад оне готово искључиво раде у свести т. ј. кад готово саме раде у памћењу, замишљању и суђењу. Књижевност по том предмету — као и о другим чулним типовима, о којима ће се доцније говорити — истина није много порасла, од како је изашло дело Галтоново О-аИоп, 1пджпе& гп1о ћитап /асиШез; 1883). Ми познајемо само један снис, који је посвећен готово искључиво чулним типовима и у ком је у неколико прикупљен материјал из разних листова и књига: (јиеуга1, V 1тадтаМоп е1 565 ^апеЛез сЈгеа ТепјапГ. Рапз. 1893. Из тога списа и неких других пзвора, а од чести и из свога искуства узимамо прпмере за доказ да постоје поједини чулни типови, пре свега дакле и тип вида. Као представнпци овога типа помињу се особито често сликари. Једноме од њих беше потребно само једно једино седење и поред тога могаше прекинути рад за дуже времена. Кад је хтео да настави рад, посадио је особу у духу на столицу и продужаваше израду слике. Од времена на време погледаше на столицу, где он Формално гледаше особу како седи. в-изГауе ЈЈоге радио је као младић РаФаелове слике на памет, а моделе је проучавао само у школи за пливање. „Мој дух је мени модел за све", говораше он обично. С1аипе 1иоггат обилажаше по цео дан римску Кампању и посматраше је без сликања и без скицирања. Слике пре-

дела радио је само на памет. Славни енглески сликар МагИп гледаше услед халуцинације слике иред собом, иошто их је у духу • саставио и у појединостима анализовао. Кад једног дана ступи неко између њега и места на коме мишљаше да слику види, замоли га, да се уклони, јер му је онај део слике заклонио, који је хтео да изради. Има таких примера и међу писцима. в-еогде 8апс1 сећала се најтачније и боје и облика оних | предмета, које је видела само једанпут у најранијој младости. О-аиИег каже за ВаЈ.гае-а то исто; и писац историје књижевности Тагпе прича о њему, да је при израђивању својих романа имао Формалне визије (привиђења); он виђаше лица како се појављују и како раде, тако да је се још после прекида рада осећао као да сања. Јатез 8и11у мисли да су јунаци Дикенсови чинили на овога такав утисак као истинска лица и да су тако рећи телесно стајала пред њим, пошто је роман већ био довршен. Лекар Вггегге с1е Вогзтот у својој књизи о халуцинацијама прича о глумцу Талми ( Та1та), да је слушаоце представљао себи или пх је управо гледао као скуп самих скелета, да би му играње било пуно еФекта. Непријатност овога призора разиила му је онда сву снагу. АЂегеготШе прича о другом глумцу, који беше примио улогу као заменик, без довољне спреме, читао ју је тако рећи као с великог листа. Нешто налик на то налази се каткад и код беседника. Они имају, кад говоре јавно, рукопис свога говора пред духовним оком. Вгпе1 прича о једном државнику, да је он при говору на трибини каткад застајао — зато што је у рукопису нешто брисао и поправљао, и ако му рукопис није био пред очима. С тим се слаже и оно што Галтон на основу многог проматрања каже: „Неким лицима јавља се пред оком свака реч, коју изговоре, као штампана, и кад говоре, они тако рећи читају речи, као кад би биле наштампане на дугачким пругама хартије; као оне којима се служе телеграфисте.* РаиЉап прича, да један швајцарски научењак није могао да запамти ново име друкчије него написано, и да се неке интересне забаве могао јасно сетити често само у написаном облику. (Јиеуга! прича: „Један мој пријатељ увераваше ме, да њему за памћење речи ништа не помаже, кад чује изговарање речи; ои ју је морао на сваки начин видети написану. У школи, вели, није могао ништа данаучииз историје или књижевности; него четврт часа читања из књиге или прибележака било му је од далеко веће користи." ВтеГ је у разним расправама а скоро и у својој књизи „Психологија великих рачунција и