Prosvetni glasnik

584

НАУКА И НАСТАВА

шахиста" (Париз 1894) оиширно доказао, да се и за љихову вештИну врло често иретпоставља тип вида. СоХЂтп гледаше пред собом при усменом рачунаљу циФре, као да су на таблици написане. ВгМег рече: „ Еад ја рачунам, то бива увек у видљивом облику у мојој савести; ја не могу да замислим да је то могућно иа други начин." Налик на то причају за ЂихГоп- а и ЈЛатапдЛ-а. Зедит и Зотег иодсећају на то, да и слабоумна деца показују једностран и зато тпм чудноватији дар за памћење циФара. ЂгоШ&сћ прича, да један бдесаст дечак, пошто само једаппут прочита, могаше да понови на памет читаве стране, па чак и на сасвим непознатом језику (Етршзсће Рзусћо1о§1е, § 37.). Шогрћу могаше помоћу својих представа вида, да игра осам партија шаха у исто време. Раи!зеп је дотерао чак до двадесет партија. (ЈиеугаГ напомиње, да су два пријатеља, шетајући се по вароши, само помоћу уображења одиграли нартију шаха. Што се тиче рачунања, вредно је номенути особеност, коју је Галтон нашао код многих представника типа вида. Ови виде пред собом цифре већег или мањег бројног круга, увек у неком одређеном распореду и служе се овим распоредом при решавању задатака. Љујоршки лист Е&исаИоп 7'етеги (мај 1898.) доноси нам за то интересантан пример о једној учитељици Мдзв Ногпћгоок, која сама за себе каже, да она себи представља циФре од 1 до 100 у овом распореду: 19 18 17 16 15 14 13 12 И 100

47 '

М1З8 НогпЂгоок не може да каже, кад је први пут за овај распоред сазнала или како је до њега дошла. Али она уверава, да може добро да ра-

чуна само при представи овог распореда и показује на појединим примерима, како она то ради. Карактер типа вида јавља се при представљању бројних редова каткад и на други начин. Често се јавља н. пр. ред од 1 до 10 у облику лестве или степенице, а често и као ред лица различног изгледа, као девојка, стара жена, војник и т. д. Један мој познанпк мпсли при представи бројног реда од 1 до 10 увек на коцкасте ормане, који су по величини један до другог поређани. Као што је Галтон опазио, код типа вида замењују конкретне представе сасвим апстрактне представе. Таке слпке вида показују се и код мога познаника, правника; он н. пр. представља појам „крађа" као куглу.' Напослетку да кажемо нешто о једној особини, коју имају многи представници типа вида, а то је тако звани „бојни слух", на што је најпре обратио пажњу ерланшки медицинар Јазсћ 1812. године, а после су то поближе испитали ЖиззЂаитег у Бечу, (Лагареск и Вте1 у Иаризу. Како се појављује бојни слух? То ће нам најпре иоказати неколико примера. Вте1- а запита једна млада девојка, одкуда је глас I црвен. Једна госпођа рече за један цвет, да је он плав као реч Ји1ез, а кад су се присутни томе чудили, одговори она мало увређена: „Та ви и сами добро знате, да је реч Ји1е8 плава." МеуегЂеег говораше о неким ~[Уе1>ег- овпм акордима, да су пурпурне боје. Мој поменути познаник имао је прп слушању речи и тонова представе боја. Поједини тонови као и скун тонова производе код њега извесне представе боја, које често постају досадне халуцинације. Скорт-ои жалосни марш има код њега неранџасгу боју таке јачине, да је морао с једне нратње да оде. Оперу због таких појава није могао слушати; тиха музика нешто му је сноснија. Ми опажамо већ сад, на шта ћемо се доцније још повратити, да он јако пати од наследне нервозности. Једна госпођа, о којој Јиагев с1е Меп&оаа извештава, представљаше себи (по Вте1- у) при слушању ПауЛп- ове музике зелену боју; Могаг1-ош дела чињаху јој се плава; Сћорт-ове арије јако жуте. Представе се појављују тако неодољиво, да је госпођа дотичне музикалије повезала у дотичним бојама, а одступања од тога врло је непријатно осећала. И у најновијем („младо-немачком") песништву игра велику улогу бојни слух. * ^ * Тип слуха, о коме ћемо сада нарочито говорити, показује, према горе наведеном примеру, осо-