Prosvetni glasnik

592

НАУКА И НАСТАВЛ

појесије, а исто је тако и песма 88. несамостална варијација старога градива (о 89. и 90. песми види ниже), а песме 91. и 92. сасвим су друкчије. Израз „јадан зулумћаре" баца сасвим неку светдост на Марка. Сем ових седам песама о Марку нема у овој збирци ниједне песме, која би директно полазида са старе појесије, нити и једна пева велике бојеве са Турцима у XIV и XV веку, Дазара и Милоша, Јанка и Свилојевића, Матију и Вука Бранковића, једном речи нема ниједне песме , која би носила на себи унутрашње сриско обележје. Тај појав могао би заиста случајан бити, да нема Милутиновићеве збирке, у којој су скупљене п«сме у суседним покрајинама по века доцније. Отворивши Милутиновићеву збирку вндећемо, да се према ведиком броју песама оне саразмерно врло мало додирују — изузевши песме о Марку Краљевићу са градивом старих песама. Ео зна, може бити да у половини па и на почетку овога века, песме у десетерцу на југозападу саразмерно врло мало узимаху за градиво предмете из старе појесије, изузевши и опет песме о Краљевићу Марку ? Што се тиче Вукове збирке знамо да је црпда на североистоку. Велика већина песама од 1750 пева догађаје, који западу припадају, а не премашају XVII век, те се с тога и не додирују са садржином бугарштица. Већину од њих наћићемо модификоване код Мплутиновића и Вука и у другим познијим збиркама, само четири од њих о Сењанину Иви (108.-111.), којије иначе добро познат у млађим песмама, а тако исто и Фрагменат 117., који исти предмет пева, узалуд ћемо тражити у млађој традицији 1 ). Наравно, да се на основу овога магеријала не да ништа одређено рећи у погледу постаља и развијања песама у десетерцу, но свакако држимо, да смо овим песмама добили добро средство за критичку оцену обе велике збирке, које су забележене на почетку овога века. Скупивши цео овај материјал, држимо да ће ово питање доста осветљено, а, ако буде могућно, и доста расветљено бити. Упоредићемо пре свега варијанте код Богишића, Милутиновића и Вука 2 ). ') 0 овим песмажа не ћемо расправљати у идућем одељку, него ћемо о њима говорити тек у одељку под XVI. 2 ) Молим читаоца, да ва овом месту скупи све одношаје између појесије дугога размера и Вукових и Милутиновићевих песама, а којих смо се ми у првом делу наше расправе овде онде дотакнуди, да би на тај начин што прегледиију и јаснију слику добио. То особито важи за песме о Бановић-Страхиљи, о Марку и Мини од Костура, о Јакшићима и најпосле о косовским песмама. Некоје карактеристичне цримере, које смо у току ове расправе тек узгред споменули, препоручујемо сада, нека сс пажљиво и тачно упореде. Таке

VI. На овом месту побележићемо млађе варијанте од неких песама у десетерцу код Богишића. Варијанти су ово 1 ): 86. 87. 88. (упореди Вук II 59. песму одн. Милут. 94. Филип. 80. 35. Качановскп 144/46, Сборник II стр. 108, Шапкарев 351). 89. (Милут. 6. Филип. 3. 4., Качаи. 138.—142.). 90. (Вук 71. упор. 57.). 91. 92. (Милут. 111.). 95. (упор. Вук I. 727., III 78.). 96. (Вук III 60). 97. (Вук II 25, Милут. 147, Главић 1. Сборник II. стр. 84. 85., Шапкарев 375. 421. Милад. 105., Качан. 1814Ј4). 98. 99. (Вук II 49., Мплад. 189. Николић 64., Марјановић 26). 105 (Вук I 723/4, Шапкар. 365. Главић 2). 107 (Вук III 2, Милут. 149.). 118 (Вук III 67. 68. Милут. 130. 144. Херман I, 6). Ми смо већ нокушали, да песме 86. 87. уврстимо у једну од оних двеју група. Како су оне неки засебни делови некога дугога ланца развијања, о коме ништа не знамо, то су врло незгодне за поређење са млађим варијантима 2 ). су песне о Марку и арапској девојци (Бог. 5, Бук 64), затим песма како бацају буздован преко цркве у Котору одн. у Млецима (Бог. 76. Мил. 121. Вук 37) н песма о несретној љубави Грозданиној (Бог. 56. Вук 30). Даље ваља узети на ум, како је позпија појесија поступила са старим градивом, ко.је је свакако читав низ Фаза претурило. Сада или га је као у песми 64 код Вука у главном задржала, али га је у нојединостима неизмерно Финије извела (упор.ст. 1.--5,30.—42., 51.—60., 71.—76.; у осталои можеједан мотив као ст. 41. код Бог. да послужи за основ читавој 63. песми код Вука; упор, ст. 67. и70.); или га је, као у песми 121. код Мил. и 37. код Вука разноврсним пренашањем и мењањем лица, места и мотива варирала и преиначила, или је, најпосле, као у 30. песми код Вука задржано неко име и још неразвијени прамотив, али се на основу тога развила нова, много богатија песма. Наравно да ћемо иретпоставити, да је п ^сма много Фаза морала проћи, док је до тога облика дошла. Овом расправљашу сада није више задаћа да докаже, да некоје песме код Вука полазе са песмама из XVI и XVII века, него је главно да скупи податве, помоћу којих ће се тачно одредити време када су те песме постале и место где су аостале. Надамо се, да ћемо више добитн поређењем са оним песмама, за које у идућем одсеку докажемо да су старије од 1700. године. Ј ) Предњи број означава песму код Богишића. Пр. нр. 2 ) На овом месту забавићемо се мало са 158 песмом код Качановскага, која је споредни изданак. У н>ој се нека места слажу са неким местима у Бог. 6. песми. Тако ст. 93. слаже се са ст. 110 и даље код Еог. (у осталим варијантима вема овога мотива). Ст. 137.т-144. слаже се са ст, 146. 148. код Бог. (само је овде мотив прост, првобитан); ст. 26|7 полази са ст. 35 и даље из Бог. 86 песме (само тешво разумљив); најпосле ст. 146.-^-153. додирује се са ст. 37. у Милут. на стр. 57 други ступац. Главни мотив; у Бог. 6. песми држи Марко сакривен мач под оделом, а и песме 86. и 87. полазе са исте нретпоставке. У песмама код Милут. и Качан. сам Мина даје Марку мач; код Милут. је мач награда за радостан глас, код Качан. пак као украс при игрању. У песми код Вука сама жена Маркова доноси му из ризнице зарђали мач. Према томе се дакле песма 158. код Качан. није могла развити из кој% млађе обраде (н. пр. Вукове), него је она старији споредни изданак.