Prosvetni glasnik

591

њима блнже приступити. Али треба да се чува, да не негује сувише једнострано дотични тип, јер претеривање шкоди, нарочито у сдучају о ком Сћагсо( прича, где дотично чулно средиште изневери; ту се обично много и дуго иоремети психична равнотежа. Сувише једнострано неговање чулног типа, развија склоност за хадуцинације и болешљиве покрете, као што је (}иеуга1 нагласио. Ну кад се узму па ум таке могућности, свакојако се треба држати тога, да је нормадни тип за човека у опште бољи, с тога и васпитач треба по могућству да тежи за тим код евојих васпитаника. Ако бп неко на то казао, да се тиме по неки геније спречава у своме развијању, ми бисмо га запитали, да ди он држи да је душевно стање генија увек сретно ? С немачког Добривоје В. Бави). гииназист

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИСАО уЗ,-Р ^ДСМУС ј^ЕРЕНЗЕН ИРЕВЕО ЈОВАН РАДОНИЋ ДРУГИ ДЕО: ПЕСМЕ КРАТКОГА РАЗМЕРА, ОСОБИТО ОНЕ У МИДУТИНОВИЋЕВОЈ И ВУКОВОЈ ЗВИРЦИ, У СВЕЗИ СА РАЗВИЈАЊЕМ СРПСКЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ. В. ПЕСМЕ У ДЕСЕТЕРЦУ ОД Г. 1750. (Наставак). V. На жадост су ове најстарије песме у десетерцу по својој садржини придично јадне. Материјад који обрађују расут је и разбацан, те их је с тога и тешко подедити у групе. Покушаћемо да га у две групе подедимо. У прву групу ући ће песме чија се садржина доднрује са садржином песама дугога размера, у другу пак групу доћи ће оне песме, у којима нема те сродности. У прву групу додазе песме под бр. 86., 87., 88., 89., 90., 91., 92, 98. (101), а у другу 90., 97., 98., 99., 100., 102., 103., 105., 106.-118. 0 каквој апсодутно чистој подеди не може ни бити говора, јер као што смо видеди, песме дугога размера обрађују^и мдађи материјад још у XVII веку и то у Дадмацији одн. у Босни и Херцеговини, са којим се материјалом мораде додиривати и песме у десетерцу, које се од придике у

исто време иди мало касније у истим покрајинама развише. Тако се по песми 119., која је дубровачкога порекла (ст. 47. 54. властедине мудри) и обрађује локалну традпцију, види, да је каснији изданак појесиЈе дугога размера. Песма 100, интересна због свога катодичкога кодорнта , прича , како изгдеда, неки вероватан догађај. Историјске песме под бр. 113. и 116. истог су карактера , као и сличне песме дугога размера. Песма 112. свакако је од највећег интереса у овој збирци. У њој се прича о смрти верног слуге Зрињијевог, и о страшној освети господаревој над убицом'). Она је хрватско-сдавонскога порекда (ст. 1. 2. Словињу), и подсећа на 38. и 47. песму у Бог. збирци. У песми 115. прича се, како Ракоци погибе на Мухачу. Ту се лепо изводи сан сестре Ракоцајеве, особито у ст. 26.—29. (упор. ст. 34. са ст. 16. у песми 28.). И овде је, као што смо то више пута наишди у песмама дугога размера, краља угарског Лудвига на Мухачу заменио Ракоци 2 ). Ова песма тим замењивањем и сном јако се подудара са бугарштицама XVI и XVII века, које су догађаје XV века свагда у новој светдости варирале. Особито се песма 101. одликује јаком мешавином старе традиције са модерним догађајима. Стих 81.—86. у песми 93. подсећа на стих 92. у песми 45.' Сем ових песама прелазнога карактера, у којима је старо и ново градиво помешано, имамо још једну маду групу од 7 песама о Краљевићу Марку (86.-92.), где се старо градиво добро очувало, и ако има нових примеса, које су доста незнатне. Песме о Мини одКостура 86. 87.) о којима смо у првом делу говориди, а тако исто и песма 88. (Марко и Сибињанин Јанко) 89. (Марко и Андријаш) и 90 изгдедају, да ће бити кашњега постања, јер су метрично сасвим правилне. У 91. и 92. песми не само да нма много метричних неправилности (у ове спадају и доста дванаестераца, као ст. 1., 6., 24., 30., 32., 35., 47., 52. у песми 91; 8., 56., 58. у песми 92), него им је тон тако рећи плебејски, какав ћемо у залуд тражити у остадим песмама. Са песме 86. и 87. даје се доказати да потичу из старе ') А да се овде није сачувао један примерак славонсве појссије, која се таворила у XVI и XVII веку за време Турака. По напоменама Смичикдасовим у делу »ВтцезЈа^осИбпЈ1са о81оћос1јепја бкуошје« изгледа, да ће у загребачкој збирци бити и модерних. песама ове врсте. О Зрињију се у срц. јуначкој песми, волико ја знам, врло мало нева. У овој ћемо песми опазити још један реалистичан појав, а то је код Турака и Татара толико омиљена казна: набијање на колац. Интересно је и оно место ст. 112| 113, где турски великаш уз тамбуру пева своја дела или пре недела. 2 ) И у песми 116. ст. 10. сномиње се он поред Јове Текелије, где се означава као певерни шведски краљ (упор. Милут. 2 и Херм. I. 2).