Prosvetni glasnik

ЧЕШКА ЕТНОГРАФСКА ИЗЛОЖБА

Ђуре Јакшића, која је израђена од бронзе. Лице постоља носи натпис: ЂУРИ ЈАКШИЋУ, ПВСНИКУ. 1832.-1878. Типографско иевачко друштво „ЈакшиК", а с деве и десне стране изрезана је лира од истог камена. Ђурин ллк је доста верно и живо ттредстављен. Споменик стаје 4.000 динара, а радио га је наш познати скудптор и вајар Петар УбавкиК. Ј. Д. Ј.

ЧЕШКА ЕТНОГРАФСКА ИЗЛОЖБА 1895. ГОДИНЕ (Наставак) Ну највеКа је група она, у чијој је средини 6 коња са јахачима, а око ових 17 људи и жена из разних крајева Моравске. Ова се група зове »лов краља« и представља обичај, који и данас још постоји на Морави. По тамошњем предању некакав је краљ нападнут и опљачкан, те са својом пратњом проси од куће до куће, обеКавајући свакојаке услуге ономе ко га дарује. Узгред да папоменем, да је за време ове изложбе а приликом једне велике посете из Моравске импровизован у Прагу овакав лов и допраћен до изложбе. Ради потпуности причања о овом делу да поменем и групу чобана, од којих један лежи на земљи, двојица стоје до њега, а све их гледа са својом женом главни чобанин ; да поменем Риброцула, тог према добрима доброг а према рђавима опаког горског цара, који је у Немаца познат под именом Ки1)егаћ1; и најзад одељак о животу сточара (бачора) по високим планинама са свима стварима, које су тамо потребне. Разгледајући ово одељење, ја сам провео 4 и по часа. II Да нре^емо сад у другу зграду — у музеј вароши Прага. По самом називу зна се, да су овде старине нађене у Прагу и његовој околини и знаменитости из историје ове вароши и живота у њој. И доиста ево одмах десно слика нађених прастарих гробова и костура у њима у разним истинским или идеалним положајима. Одмах до тога лубање Нурегс1оНсћосерћа1из и женске те8осерћа1из. Затим крбаљака и читавих судова од земље, бакра и цина, и накита по нарочитим орманима нод стаклетом.

393

Мало даље маса свакојаких ликова у ниском или високом рељефу, а у печеној земљи, готска врата из 15. стол., накити из 10. и 11. столећа, читава збирка лепеза, чаша и стакларије, па чак и благо (златни новци) на^ено на једном тргу усред Прага. Одавде настаје еснафски живот. Ту су касе, заставе, печати и судови разних еснаФа, као : браварског, токарског, стругарског, сарачког. касапског, чизмарског, прекривача кућа и т. д. По нарочитим стакленим орманима поређане су еснаФске 'уредбе, повластице, које су разни владаоци издавали појединим еснаФима, док су по другим кондири, пехари и чаше од чистог сребра, из којих се без сумње пило на еснаФским скуповима (лонџама). Пали су ми у очи са своје величине судови касапског еснаФа, а затим „ирошка® сребрна чизма, символ обућара, на којој је позади место мамузеславина. А и ови судови, и богато златом и сребром извезенезаставесведоче о некадашњем цветању тих заната у Прагу. Још су у овој половин и прашког музеја: врло богата збирка браварских и лимарских радова рађених у Прагу; збирка порцеланск их Фигура, које су рађене у Прагу и у мало новије доба у Бечу међу бечким Чесима: затим нриматорска кола из годнне 1791., добоош пивара из старе вароши од год. 1639., и у минијатури водена кула с воденом снагом а из 1790. год. У другој половини, и то одмах с леве стране, налазимо читав одељак за историју морала и моралних казни. Баш на првом мес ту, ваљда шале ради, висн плехана корпа са овим натписом: »Бет \УеЉ сНе тета!з всћ^уеј^еп кап п, с1ег врегг1 тап сћебеп Маи1когђ ап К , т.ј. »жени ко ја не може никад да ћути, метнуће се ова кориа ", разуме се на уста. Опазио сам да се 2—3 даме, које извесно разумеше овај натпис, лако насмешише, имајући на уму да данас смеју говорити док их уста не заболе. Ту су маске, које су за казну морали за краће или дуже време носити и људи и жене, кад год изађу међу свет, а да покају неку своју кривицу. Ту је в баса а , т. ј. дрвен колир са две велике рупе за вратове људске и четири мање за руке. Колир се тај метао ваљда двојици људи, који су били један другом окренути за све време казне. Ну сад тек настају грозне ствари из блажених ста рих времена. Сад долазе слике о мучењу, набијању на колац и ражањ, о поливању врелом водом, о чережењу људн, а одмах до тога најразноврсн ије справе за мучење. Радо би човек побегао одатле, али га нешто и мимо вољу његову задржава, те мора да разгледа све, јер свс га подсећа на иатње наших