Prosvetni glasnik

432 РАДЊА ГЛАВНОГЈ Онн би сс могла одвојено од Буквнра штампати на 4 листа дебље, најпростије и најјевтиније артије, па би то ишло као додатак уза сваки Буквар. Л.истове ове учитељ би могао узети од ђака и раздавати их само кад на часу треба слова да откидају и од њих рсчи да састављају. Њшомињсм још, да је пнсац у уиутству свом врло лено разложио како се ради с овом словарицом. Ео год нрочита то упутетво, видеће да цео овај рад иде лако и за децу ће то бити заиимљиво, те ће целокупна приирсма за читање и иисање по овом начину бити лакша, а с већим успехом иего што се то до сад чинило. 2. Буквар. Буквар овај има три одељка: у арвом је познавање малих слова иисаних, курзивних и штампаних, у другом иозиавање великих слова, у трећем су чланци за веџбање у читању (читанка). Писац је, види се, мислио да словарица будс засебно штамиаиа, а ја мислим да она треба да дођс у Буквар као ирви дсо његов. Ако би се у њој учиниле измене које сам иоменуо, то би и дошло у Буквар без икаквих тешкоћа нри штампању. Што се тиче самога Буквара, о њему имам да кажем ово: Први одељак За свако слово писац јс узео по једну слику чије име подсећа на глас, јер сс њим рсч почињс. Изузетак је само за слова а и е, за којс је нисац узео: оса за а, и сено за е. Разуме се, да би боље било, кад би и за ова слова биле слике као п за сва остала, али се то може правдати тим, што немамо подесних речи које се тим словима почињу. Испод сваке слике су слова, писана, курзивна и и штампана. Име онога штојена слици представљено написано је измођу 4 линије. Слог за чптање само је курзиван и штампан. Што нема свуда и писаног слога, то је, по мом мишљењу боље, јер он прво заузима више места, п друго, тежи је за читање. А ннсање и читање писанога слога врши се н онако пре читања у Буквару одвојено, на табли и таблицама. * Слике у овом делу уопште су добре и подесне, рачупајући да ће се неке нре штампања још боље нацртати, него што је то нисцу било могућно. Цредложио бих само да се место слике топа узме која друга (н. пр. пиле и да место Фопоса дође слика обичиог Фењера, који је познатији сво.ј деци. Да би олакшао писање слова и да би се свако слово правилно писало, писац је за свако слово из-

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

иео целу поступиост, по ко.јој се то слово учи писати. Нпр. за слово с нрво долази писање горњег савијутка или лука, па цео леви полукруг, иа коса црта и на иослетку коса црта спојсиа са нолукрухом, т.ј. цело слово е; за слово в долази ирво коса црта са горњим сашџутком на лсву страну, и тек онда цело слово в. Писац је овако истакао код сваког слова нарочито оне потезе који се пре нисања целог слова морају веџбањем савладати нре него што се цело слово напише. Поступност ова веома је потребна. Но све ово требало би да дође у упутство. Писац исто то унео п у упутство своје, али га је унео и у Буквар. А то, по мом мишљењу, пије рђаво. Кад је ово само у упутству често учитељи ту поступност не изводе у свему како треба, него само покажу саставпе делове слова, па онда дсца иишу одмах слово цело. Овако, пак, биће сваки принуђеи да поступност ту увек врши. С-ем тога, што јс још главније, учитељима који имају још више разреда често није могућно да ову поступност с ђацима изводе; а њима ће, по овом Буквару бити вслика олакшица, јер ће упутитн ђаке да по Буквару свом у школи и код куће цишу ирво саставнс Делове слова, па онда слово цело. У упутству свом, писац је нарочиту нажњу обраћао на све оно, где ученици при нисању слова обично греше и на оно што је ученицима теже. То јс учитељима нарочито пстицао и разложио како ће тешкоће те савлађивати постуино и лако. Тако уиућивање могао је нзнети само онај којиједуже радио с I раз. и из праксе своје стекао искуства на шта и како ваља пажњу учитељ да обрати. Ја сам уверен да ће ово учнтељима бити од велике помоћи, а ђацима велика олакшица. Облик појединих слова писац је узео онака како је за децу најлакше. А иоступно је узимао слова тако, да свуда новом слову нретходе она, која имају сличне иотезе, нпр. слову а претходе слово о; е нретходи слову в; ј долази нре у и д итд. Ја мислим да само код слова ш треба изоставити положену црту оздо. Иначе постунност за ииеање слова у овом Буквару је изведена врло добро. За чнтање и нарочито шчитавање у овом Буквару је поступност таква, како се само пожелети може II како ју је могао удесити само опај, који јс с Букваром радио и нажљиво нроучавао шта деца лакше шчитавају и како ваља од лакшега ноступно ићи све тежем и тежем. Тако нпр. нисац је у ирвим лекцијама узео само лаке речи, у којима су слогови кратки, од два слова, где је само један сугласник, као; со-ка, ко-са, са-ва, ва-са. Затим је узсо дуже речи, али опет са лаким слоговима.