Prosvetni glasnik

радња гдавнога i 1. Слозарица. Словарпца је ова једна ствар, орпгинадан рад пишчев. Њом је, види се, писац хтео да одговори ономе што се тражп првом тачком у стечају. У тој тачци каже се, да се уз познавање гдасова и основних црта иосматрају мада штампана сдова у најиростијем обдику и да буде просто нацртанпх сдика, које деца могу нрецртавати. У овој сдоварици нрво су слике за цртање, на онда додази словарица. Сднке ове врдо су даке, те ^е их сваки ђак моћи цртати с особитим интересом. Оне су поступно удешене тако, да се нри том цртању у исто време дочја рука вежба у оним иотезима који су аотребни за доцније иисање слова. А то је добро и врдо иотребио. Вежбање у потезима којп су потребни за нисање слова може се узимати и на други начин; ади је много бољи овај, како га је писац удесио. Јер овде није само ипсање усправнпх, положених и косих црта, полукруга и савијутака, него је све то спојено са цртањем сдика у којима се ти потези надазе. То, пак, чини тс ће деци овој први рад бити врдо мпо и дак. Учиће потребну припрему за писање слова у пријатној забави. А први дани у I раз. н треба да су са што више иитереса и занимљивости, а са што мање сувопарности. Ако се упореди ово што овај Буквар пзносп за цртање с оним што за ту потребу има Буквар г. Чутурила, онда се овде види да су сДике ие само лакше него се њима поступно иде цпљу — да се деца вежбају у оном што ће им требати за писање; а у Буквару г. Чутурида слике су теже и немају поступцости, нити служе поменутом циљу. Једно би се могло приметити овоме, што се такве сдике уносе у Буквар. Природно би место њима било у упутству, иа онда да их учитељи узимају н деци показују. Али је опет боље да ово буде и у Буквару. Боље је за то, што ће, деца имајући те сдике у свом Буквару, цртати и више него што се у шкоди ради, цртаће их сама и код куће; а што више цртају, внше ћс вежбати руку. Сем тога, учитељи, који имају више разреда, по оваком Буквару, могу децу упутити да сама у шкоди прецртавају сдике, кад год не могу стићи да заједно с децом то раде. Словарица има 24 листа. На сваком су по две слике (самосједне стране), а исподњихиме опога што слика представља сдожепо од иајпростијих малих шпанских слова. Сваки дист са десне стране има перфорнрањем одвојена слова која се налазе у речима те стране. Писац је овим хгео, да ђаци, ио-

савета 4:31

слс раздвајања речи на гласове, сдова сдажу, да унраво сваки ђак има сдоварицу своју. Овако удешена сдоварица има својих мана, али има више добрих сграна. Замисао да се овим олакша ученицима раздвајање речи на гласово и сдова, само је хваде вредна. Јер одиста до сада је најтежи н најсувонарнији носао у припреМи I раз. био тај око раздвајања речи на гласове и сдогове. То је морало ићп тешко већ зато, што су ово апстрактне стварп п што су се у цедом том посду деца морада ослањати само на уво. Око ту ништа није помагадо, а зна со да јс у иочетној настави око важније и да се много дакше ради кад оио има шта да помаже. Словарица ова даје могућности да у раздвајању речи на гласове и слова учествују и уво и. око. А тиме ће бити досадашњи један врдо тежак посао знатно одакшан. По овоме, како је писац своју словарицу удесио, види се, да је њему било главно раздвајање речи, а споредно познавање слова. А то је сагласно с нрвом тачком стечаја, јер се у њој и каже да деца уз познавање гласова иосматрају слова. Није дакле циљ да се овде сдова науче иотиуно, јер се иначе пе би после у Буквару опет иста слова учила поново. Но писац је, сем овога, исти посао знатно олакшао и тим, што је у словарицн узпмао иоступно речи тако. да прво долазе краће и лакше, па онда све веће и теже. При том је бпрао прво речн у којима се гласови лакше распознају, те их ђаци лакше могу раздиковати и раздвајати. Ја дакле у начелу усвајам овакав рад. Он ће, уверен сам, знатно олакшати лрипрему за читање и писање, без које се даљи рад не може правилно вршити и успех постићи. И Савет, мислпм, да треба начелно да усвоји то, тим пре, што се ово потпуно слаже с оним што се стечајем и тражи. Ио, усвајајући ово у начелу, не могу се сдожити н са свима појединостима и то: Оно кидање сдова из сдоварице, ма да је добро н потребно, наружило би књигу; а, сем тога, израда такве словарице стала би доста скупо. Даље, иије оправдано што прве стране имају одмах но неколико нових сдова. А све ово мисдим, да би со могдо лако поправити на овај начин: првих 4—5 страна треба да имају само по једну сдику п ио једну реч, а даље могу доћи иа свакој страни но две сдике и две речи. Сдова иерфорирана треба да се изоставе из сдоварице. Тиме ће се учинити да се сваки дист може штампати с обе стране и да се узме тања и јевтинија артија. Но ие мислим да сдова за састављање речи треба са свим одбацити.