Prosvetni glasnik

458

НАУКА

II НАСТАВА

јум) и оксид гвожђа, једине се са С0. 2 и дају карбонате, а ЗШ 2 који остаје слободан односи вода мадо даље и таложи у виду опала, калцедона и рожнаца ; па место нрвобитног минерала остао је силикат алуминијума, који примајући два модекила воде, предази у каолин. Тако се исто распада санидин, којн се налаш V мдађим еруптивним стенама. Олигоклас (СаНа 2 ) 2 А1 4 81 9 0, в где На може бити заступљен магнезијумом и калијумом, налази се као саставни део гранита, гнајса, Фелзит-иорФира, андезита, трахита, диорита, мелаФира и базалта. Продукат распадања као код ортокласа, само је процес бржи. Код лабрадора Са На 2 А1 2 81 3 0 1О — продукте распадааа имамо исте, процес је још бржи. Аугит изоморфна смеша Са (1'еПц') 8Ј 2 0 е и М„А1 2 810 в . Налази се као битни састојак дијабаза, мелаФира, андезита и базалта. Промена овог миперала утицајем воде иочиње ивицама и пукотама, које се налазе у минералу и ствара се нека лисната, ретко Фиброзна, суНстаиција (хлорит), која се увећава на рачун масе аугита, која најзад потнуно нестане, иретварајући се у .једну хлоритну материју тамно-зелене боје, а која није ништа друго до хидратисани гвожђевити осгатак силиката алуминије са нешто мало силиката Магнезијума. Хорнбленда, која је истог хемиског састава као аугит, само с мањом количином калцијума, даје при расиадању п сличан продукат, само се теже распада. Оливин по хемијском саставу је силикат Ферооксида и магнезијума, где је магнезијум у надмоћности. Налази се као сноредни састојак многих стена, а чиии и сам или у друштву са другима неке стене (габро, еклогит, мелаФир, базалт, верлит, пирит и т. д.). Он се распада врло брзо; Ферооксид утицајем кисеоника ирелази у Фериоксид, нри чему његова зелена боја ностаје прво мркотавна а затим жута. У исто време силикат магнезијума утицајем угљо-киселе воде прелази у магнезијум карбонат и 810 2 остаје слободан. Карбонат однесе вода каоиједан део 810 2 . Али иошто су веома често псеудоморфозе сернентина по аугиту и хорнбленди, а најчешће но о ливину, јасно нам је, да ови елементи стена, осем потпуно декомпозиције у гвожђевиту глину, могу се трансФормисати У хидратисани силикат магнезијума — сернентин. И заиста, врло је ретко у природи, да је оливин потиуно трансФОрмисан, но обично на месту где со оливин распада налазимо серпеитин (предавања г. Саве Урошевића и Оео1од. Сге<1пег стр. 186.)

Ове метаморфозе много брже бивају кад је вода топла, као што је случај код воде термоминералних извора п воде, која прати вулканске еманације. 0 томе имамо доказа код топлих извора ИотМегез-а, где се налазе многобројне минералне специје из племена зеолита (апофилнт, шабазит, хорматом и др.), које су постале утицајем термоминералпе воде на саставне делове малтера, и разни сулФиди (бакра сулФид, олова сулФат, алкоиирит, нирит и т. д.) који су постали редукцијом сулФата, који су у тој вбди створени од новца, који су ту бацали ради оздрављења. Утицајем ове термоминералне воде, дрва — кочеви — су ту угљенисана. Према овоме што до сад рекосмо о води као агенту метаморФозе, лако је извести закључак, да нам вода, носле нромене, иредставља један раствор, у коме се налазе различне минералне материје, а најчешће међ' њима јесу : натријум хлорид, сулФат креча, сулФат магнезијума, бикарбонат креча, бпкарбонат магнезијума, карбонат Ферооксида, карбонат оксида магнезијума, натријум карбонат, калијум карбонат, сулФат гвожђа, сулФат бакра и силицијум диоксид. Оваква вода избија на површину као извор без икаквих промена и тада у контакту ваздуха, услед нама већ познатих узрока, депонује растворене материје, које смо ми поменули, говорећи о постанку минерала из раствора. Но ово се не дешава свагда. Када се деси да раствори дођу један с другим у додир или са каквим чврстим, растворљивим телом, тада настунају новн хемијски процеси а отуда и разне промене. Све ове промене, при којима се стварају секундарнп продукти јесу у главном ови: а). Ако раствори алкалних карбоната наиђу у свом путу на силикат креча, тада калцијум супституише алкалијум и ствара се карбонат креча а с друге алкални силикат. То псто ако раствор алкалних карбоната дође у додир са магнезијум силикатом. 1)). Утицајем раствора алкалних карбоната на Флуорит, било при вишој или нпжој температури, образује се калцијум карбонат с једне, и алкални Флуорид с друге стране. Раствор натрпјум Флуорида у коитакту са силикатом креча понова даје Флуорит и алкални силикат. Деколтозицијом Флуорита утнцајем калијум карбоната, ствара се калијум Флуорид, који дејствујући на алуминијум силикат даје калијум силикат и алуминнјум Флуорид. Тако се објашњује постанак топаза у граниту, који се распада. с). Када раствбри алкалних силиката, који постају ио изложеном под а) и _!•), дођу у додир са