Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТЛВА

459

сулФатом крсла или магиезијума или са хлоридом кадцијума , тада адкади.је заступе место калцијума и магнезијума и стварају се алкалли сулФати с једне и силикат калцијума и магнезијума с друге стране. с1). Алкални силикати могу да узму мало алуминијума из каквог силиката алуминијума. е). Раствор калијум силиката у контакту с натријум хлоридом даје с једне стране калијум хлорид а с друге натријум силикат. 1). Ако раствор алкалнпх силиката дође у додир с магнезијум бикарбонатом, онда наступа измена алкалија и магнезијума и ствара се магнезијум силикат с једне и алкални карбонат с друге. Ирема овоме алкални силикати у Фелспатима могу бити заступљени силикатом магнезијума, кад буду дуаге у додиру с раствором бисиликата магнезијума. §\) Исто тако узајамним утицајем алкалних силиката и карбоната Ферооксида наступа, рециирочна супституција и стварају се алкални карбонати и сшшкат Ферооксида. С-личним процесом може со објаснити образовање спликата гвожђа (где циркулише) у мандолама мелаФира дијабаза и базалта, где циркулише раствор бикарбоната гвожђа а где се налазе Фелспати с алкалним силикатима. ћ.) Узајамним утицајем раствора натријум силиката и бикарбоната калцијума, одваја се силицијска киселина услед стварања карбоната креча и карбоната натријума. Тако се објашњава псеудоморфоза кварца по калциту. 1). Ако раствор силиката калцијума дође у додир са сулФатом или хлоридом магнезијама, тада наступа реципрочна измена калцијума и магнезијума, тј. ствара се сулФат или хлорид калцијума с једне и магнезијум силиката с друге стране. ј.) У контакту алуминијум силиката и калцијум сулФата или хлорида наступа измена те се образује калцијум силиката и сулФат или хлорид алуминијума. к.) ИсеудоморФозе серпентииа, талка и хлорита по Фелспату, аугиту, хорнбленди, турмалину и многим другим минералима објашњује се тиме, што у контакту алуминијум силиката и магнезијум силиката и хлорида наступа реципрична измена. 1). Ако у раствору има бикарбоната Ферооксида, онда услед великог аФипитета овога према кисеонику ствара се хидратисани оксид гвожђа. Ако овакав, раствор дође у додир са алуминијум силикатом, онда оксид гвозкђа одваја један део силиције алумо силиката, а ствара двогуби силикат алуминијума и гвожђа. Исто тако мењају се утицајем раствора хидратисаног оксида гвожђа и силикати креча, натријума и магнезијума.

т). Утицајем оргапских супстанција, које се распадају, промењују се алкални и земно-алкаЛни сулФати и сулФиде. Тим утпцајем је гипс по барама трансФормисан у калцијум сулФид, сулФат баријума у сулФид баријума. п). Узајамним утицајем алкадних и земноалкалних сулФида и карбоната гвожђа и хидратисаног Фериоксида наступају процеси, при којима се ствара пирит. Исто се тако ствара пирит, кад дође у додир сулФат креча са бикарбонатом гвожђа на месту где труле органске материје. о). Декомпозицијом халкопирита и свалерита, која бива примањем кисеопика, постају сулФати; ако ови сулФати дођу у додир с раствором бикарбоната креча наступа узајамна супституција и образује се с једне стране азурит и малахит а с друге гипс. Истим процесом постаје смитсонит и церузит, т.ј. када раствор бикарбоната дође у додир са сулФатом тих минерала. р). Угљокисела вода претвара силикат цинка, бакра, никла и сребра у одговарајуће карбонате и том се приликом ослобађа 810 2 , од којих вода односи један део. г). Утицајем сумпор-водоничне киселине на карбонате цинка, олова, бакра, никла, кобалта и сребра, на силитате истих минерала, Ферооксида и оксида магнезије стварају се сулФиди одговарајућих минерала (бео!. Сге<1пег. стр. 190.). Сто начина, којим вода на једиом разорава, да иа другом поново створи. (наставиће се.)

РАЗВИТАК СРПСКЕ ГРАМАТИКЕ У ОВОМ ВЕКУ ПОГЛАВИТО КАО УЏВЕНИКА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ хДИТЕРАРНИ ПРЕГ^ДЕД по Пипину-Спасовичу, Ст. Новакови-ћу, Јов. Бошковићу, И. Срезневском, П. Кулаковском и др. НАПИСАО ДиМ. ј. уЉи^10ЈЕВИЋ (НАСТАВЛК) Год. 1877. по позиву „Југословенске Академије" а по добивеном доиусту од страно нашега Министарства Иросвете, оде Даничић по пово у Загреб, у коме месту предаде у штамиу иов плод свога труда, ново дело: „Коггјет з ггјесгта ос1 пјт розГаМјет и ЂпШзћот Ш згрзкот јевгкн. Карјвао 1)ј. ВашсЈс, па зууе! 1/(1. Ји§ов1. АкаЛеш. гпан. 1 ашје1н. 2а§гећ 1877", дело врло знатно у 59*