Prosvetni glasnik

460

РАЗВНТЛК СРПОКЕ 1ТАМАТИКЕ У ОВОМ ВЕКУ

историји целокупне јевропске .ттературе, у коме је Даиичић већини речи срискога језИка иронашао њихове ирвобитне зачетке — коренс из заједничкога арајезика индо-јеврбџског. То је дакле речник корена свију Вуковим речником обухваћених речи сри. језика. Искључене су из посматрања само туђе и оне речи, о којима писац није могао иоуздапо знати, да ли су домаће ији су нозајмљене из кога другога језика. Др. А. Брикнер, којп такође замера Даничићу, што се у томе ипје држао само словенских корена, пише о овоме делу Даничпћеву: , Велику одлику свих радова Домичи&евих: изванредно трудољубље ири скуиљању и састављању иржуиљенога материјала иоказао је иисац и у овоме делу". и даље: „Ово дело не само да је нов доказ необичнога трудољубља Даннчићева, нсго може иослужити свакоме научнику, који сс сиецијално бави науком о језику, и сваки Ие етимолог у њему наЛи богат и користан материјал за своја даља исаитивањсс"') Ну, круна свега Даничићева трудољубља и учености требало је да буде у великом размеру започети „Вјестк Јта^кода Ш &грнкоца, јегИса 11 , који иа велику жалост српско-хрватске ваижевности, не би довршен марљивом руком Ђура ДаничиЛа, јер неумрли писац једва достиже да уреди и изда на свет само четири свеске, а ваљало би још бар десет нута толико! Неумитна смрт, која не гледа нн на богаство ни на славу онога коме одузпма жпвот, отрже га из средпне његова посла на превелиду штету не само сриекога имена, већ и целе свесловенске књижевности, јер сада није могуће наћи му врсна замевика у започетом послу око израде поменутога Речника, који би име српскога народа јов1 више прославио у свету него досадашња му епохална дела. Но речима пок. Јов. БошковиКа' 1 ) „за таква предузећа стварају се научне академије или друга учена друштва, или се склапају приватне удружбе, као Браћа Грпми н њихови ученици, Литре и његова Филолошка дружина. II за овај речник нуних 10 година (1866—76) нрикуп вана је само грађа. Јужно-словенска Академија у Загребу, чим беше отворена (1867) трошила је доста на приправне радње, којима је Даничић непрестаио управљао, а и сам у то доста труда улагао. Године 1876. наста време да се започпе редакција. То је Даничића на ново одазвало у Загреб", јер но општем мњењу српско-хрватских научника само је Данпчић имао и сћремности н трудољубља за извршење тако великога задатка. ■') Агећгу 1иг б1ау. Рћ11о1о§1е за 1878. III Вап<1 I 11еЛ стр. 155 и 158. 2 ) Јов. Бошковић; Ђ. Даничићу надгробна реч, Веоград. 82. стр. 11.

Год. 1878. изађе најпре т Од1ес1 гјеспгЊ ЂгоаГ. Ш згрзЈс. јегта*, који би послат на оцену и мишљење најпознатијнм словенским научнпцима, с нозивом да се изјасне, да ли се слажу са основом тога дела, пли би ваљало тај основ у чему измеиити и понунити. Ношто се сви нозвани иаучници (Миклошић, Срезневски, А. Вебер, Ст. Новаковић, В. Јагић) с врло малим напоменама и разликама изјаснише врло похвално о томе „0§1ес1и гјесшка", даде се веуморни радник на посао, те 1880—-82 изради и публикова четири свеске овога знатнога речннка, којим је нисац желео дати нашему језику тврду основу за жпвот. Он је имао да нам изнесе хронолошким редом целокупно језиковио благо нашега језика од најстаријега времена до данашњега дана, не разбирајући да ли су поједпне речп првобитно словенске нли су позајмљене, да ли су имена властита, презимена, имена места или што друго. При свакој поједнној речи изведена је њена кратка историја: од кога се столећа, и у ком месту, делу или писцу та реч јавља; и шта у појединим случајевима значи, а за тим долазе кратко наномене о њоном постанку, граматичкнм облицима, акцентуацијп и т. д. За потврду онога што је казано о употребп и зиачењу поједине речи, наведено је много примера, поглавито из народнпх умотворииа или најзнатнијих писаца ерпских и хрватскнх из свију крајева. Отуда је овај речник дело огромне опширности и прецизности. Довољно је загледати с коликим су ситним и Финим разликовањем н колнком опншрношћу иснесена значења конјункције и ннтерјекције а, иа да се може одмах закључитн о оиширности н велнчннп целога дела. Нисац је лгелео, да овај речник буде всрно огледало усменога н књижевнога јозика, срискохрватскога од најстаријих времена до данас. Ну колико се уграбило у времену, у њему су речи ноказане у свима ниансама зиачсња при употреби променљивих речп без иредлога и у свима комбннацијама са предлозима,. те с тога ако би ко ма о којој речп ц њеној употребн и значењу посумњао, бнло у говору бнло у писању, нашао би у речнику обилат извор за саветовање п поуку. Свака поједпна реч, о којој се говори, добила је засебан, важан чланак. Поједпнн чланцп и број у речннк узетих речи надмашују бескрајно све до сада издате речнике српско-хрватске књижевностн, а но важности и обради долази овај речник у једад ред са нрослављеннм речнпцима БраЛе Грпма и ЈЕ. Литреа. Прв него што ће Даничпћ отпочоти уређпвање овога речника учинио је поправку у Хрватском правопису (латипицом), дотеравши по Вукову примеру нека иисмена на нростији облик (} место 1ј, п место