Prosvetni glasnik

483

држећи се при томе онога реда, којим сам на њих наишао. Нааомене II делу: Вежбања. — У зад. 1. (стр. 2.) треба изоставити (или заменити) пословицу: „Ш1ес 2[п[апд \)1 јфтеег" и обе загонетке, ношто су све унотребљене именице јаке нромене, на учеиици, надазећи их у задатку за сдабу промену, могу погрешно мисдити да иду но њој и тако их и мељати и научити. У зад. 2. (стр. 3.) из српскога вежбања треба избацити нример 5., јер се садржн већ у 4.; а избацити (илн заменити) загонетку, у којој има 1 именица сдабе промене, 2 из треће врсте јаке промене и само 1 из прве врсте јаке промеве, али и она мути у множини (пристаје дакде тек у 3. задатак), те тако нема од четири ни једне именице која одговара овоме задатку, а ученици могу погрешно мислити, да су све за овај задатак. У зад. 5. (стр. 6.) објаснити у напомени 1ш=т ћет није довољно. Требало би или одмах упутити на § 124. граматике, па да ученици одмах науче да има још таквих сливања, или овде и не слити то !ш, а сливању предлога с чланом поклонити нарочито вежбање, везано за овај нарагра® нпр. иза 16. задатка, где се свршава с главним предлозима, или на посдетку уткати то сдивање у задатке 13.—16. У зад. 7. (стр. 8.) и даље по негде опазио сам дасеречи: Бог и Божји (кад се одпосе на хришћанско веровање) нишу и Бог, Божји и бог, божји. То би требадо свугде изједначити. У зад. 12. (стр. 13.), где се говори о инверсији, требадо би се позвати и на I део сгр. 57., те да се вежу одмах они случајеви с овима. У зад. 18. (стр. 20.) .у срп. 9. реченици биће да друга' ? реченица треба да гласи: „...орлови имају оштре ,очи~( а не уши)..." У^зад. 24. (стр. 27.) мисдим да не треба објашња вати: ,,Јђи' = 4ђие", јер бп иначе требадо објашња_ вати свугде, где се е апостроФира, а то бива тако често, да је већ обична ствар. У зад. 32. (стр. 34.) требадо би (ако се већ неће да унесе у граматику) показати и како би се немачки рекло нпр. „двадесета ми је година". У зад. 32. (стр. 35.) и у зад. 33. (стр. 35.) у 2. реченици, а исто тако и у речнику уз зад. 32. пише 3>апег место ЗЈаппег, како (иоред 8апс1ег8-а, ЗсћШег-а) иише и сам г. Мадина у своме засебноме речнику. У зад. 32. (стр. 35.) немачки 9. и српски 4. пример не подударају се по броју заповести по веровању православноме и протестантскоме, а то у немачкој вежбанци без забуне не би могдо бити.

У зад. 34. (стр. 37.) упућује се због јешапђ на § 77., а требало је на § 68. У зад. 35. (стр. 38.) треба правидо о реду речи у упитној реченици рећи прецизније (под 2,), јер примери: Жег ђа4 ћа§ дејад!? 2Во 1пј1 ћи деше|"еп? не слажу се с изложеним правилом. У зад. 35. (стр. 40.) не треба објашњавати 0оШ'пе = до&епе, јер у истој иесми има још необјашњених, а избачених е. У зад. 36. (стр. 40.) не треба оставити двојака имена за р1из<}иатре1'1ес1ит и Мигит ехас(ит. Треба се оддучити за једно, које је боље, па само њега изнети. Исто тако и у граматици, где је боље чак дошло у заграде. У зад. 36. (стр. 39. б.) биће да оно правило о обрнутом реду речи у главној реченици није довољно прецизно, јер баш и у овој књизи има оваквих реченица: Жаге ћег 33а1ег посђ аш 2еБеп, ђаНеи ттлг (еше 91о1ђ (зад. 40. стр. 47.), @г јех зи[шћеп, 1 "ад1е ћег 23а1ег, и ако има и оваквих: §Шеп Ме ©пефеп шсђ! ете дебгаисђ!. Јгоја тоаге шета1§ »оп фпеп егоБег! гоогћеп. У зад. 37. (стр. 42.) треба у правилу б) помепути, да се сав. нач. сад. времена замењује и 1. дице множ. зап. начина. У зад. 38. (стр. 44. б.) треба објаснити оно фегаНеЗ', јер тога нема у граматици уз II део; а исто тако треба објаснити и ?и 1Шеп х>егјиф{ иди бар код њега ставити напомену: види § 116. и зад. 47. У зад. 42. (сгр. 51.) греба изоставити захтев (разз?) у 5. реченици. Пасивни се обдици уче тек у зад. 45., то би значидо овде их научити пре времена. У зад. 45. (стр. 55.) биће да немачка 6. реченица треба да гдаси: ЗЈегфЈђип; таф! ћеи Зфогеп (а не ћеп ©Јо(зеп) Цо1ј", јер је оходи и без богатства оход. У зад. 47. и 48. (стр. 57.—60.) требало је извести правида, кад се то иначе чини, иди још боље правида о употреби тих облика унети у граматику. ЈРечник. — У речнику би свакој именици требало додати облик 2. пад. једнине и 1. пад. множине. Само тако деца неће лутати, тражећн по којој промени која иде. У зад. 2. (стр. 1.) ћег Зис!есђи1 нпје: „шећерова глава", јер шећер нема главе. Фег ЗиЛегђи! може се превести: „шећерна глава" иди још боље: „глава шећера", јер овде ово глава значи неодређену мерЈ, као нпр. грумен, гомила, пдаст итд., те ће се рећи: грумен шећера, гомила песка итд. У зад. 3. (стр. 2.) ћге ©ф!а?е може бити и ћег ©ф(а|, а свакако требадо би напоменути, да се у немачкоме сдабо употребљава у једнини.