Prosvetni glasnik

484

просветног савета

У зад. 5. (стр. 3.) стоји да се мера каже Јпе 9Лађ, међу тим је обичније ђа2 ШЈађ (тако једино има у засебном речнику Малинину и у речнику 8сћШег-а, док 8аш1ег8 тврди да је обичније средњи род); *пе 5№ајз је обичније као нарочита мера (хвата 5 ©егђе!, од прилике литар и четврт). У зад. 8. (стр. 4.) треба додати: налик на ађпНсђ (с 3. п.). У зад. 20. (стр. 14.) зиђппдНф је ггре наметљив, но дрзак. У тежњи да језик ових вежбанака буде што чишћи, унесено је у њих српских речи провинцијалних, непознатих и необичних за ученике „средњих школа у Краљевини Србији", којим су намењене ове књиге. То је до душе богаћење ученичкога речника матерњега језика, али оспорава успех у овоме предмету. Мма места где су овакве речи саме, те их ученик сам не може разумети, а има места где уз њих (и што је значајно, готово увек на иоследњем месту) дођу и обичне, ученику познате речи, те их тек преко њих може научити. Такве необичне и провинцијалне речи, којих често нема ни у Вукову Речнику, јесу: каленица = чинија (зад. 14стр. 7.); лопар = ушна шкољка, куктура = очна дупља (зад. 16. стр. 8.); колотер (мн. дечурлија.) (зад. 17. стр. 9.); краљежак = пршљен (зад. 32. стр. 15.) итд. Граматшш. — Код члана нема ничега о употреби члана, а требало би и за сам рад у III разреду и као преходно знање за § 19.—23. III дела. Код појединих образаца именичке промене наводи се сувише иримера; кад се не могу исцрпсти сви случаји, који иду нод дотични образац (као нпр. код мешовите промене), не треба наводити толико примера, већ у речнику назначити уза сваку, као што већ поменух, 2. пад. једн. и 1. иад. множРазлику између јаке и слабе промене (већ и по самом имену) треба ио обележју њихову јаче истаћи, пре него што се пређе иа саме промене. У § 82. (стр. 13.) није тачно речено да је немењање именица женскога рода у једнини знак јаке промене; боље би било. да се и овде рекло, као у § 16. (стр. 7.), да именице женскога рода у једнини не примају наставака. У § 36. (стр. 14.) није места туђој речи ћегбајап (већ ни по томе, што она има, но ЗсћШегз \Уог1егћисћ, у мн. (Јајапе). Кад би се хтеле уносити и туђе речи, нарастао би број,јер би нпр. ушла и ћа8 Зпјећ итд. У § 43. (стр. 17.) не ваља рећи: раван првоме падежу, већ једнак с првим падежом. У § 78. В. (стр. 37.) требаобјаснитизашто сезову једни глаголи помоћни за време, а други за начин: по самом имену деци још неће бити јасно.

У § 79. (стр. 37.) и даље избацити имена „давно прошло" и „будуће прошло". У § 79. (стр. 38.) избацити у 1. оно: „у српском начин одређени". У § 85., 87. и 88. (стр. 40.) удесити стилизацију правила о извођењу времена према нравилу уз § 86. (стр. 40.). У § 80. (стр. 39.) и даље чини ми се да је нриродннји уобичајени ред: ђабеп, јеш и тоегђеп, него јет, ђа&еи и гоегћеп, већ и по њиховој даљој примени. У § 99. (стр. 43.) стилизацију правила под и) удесити према оним под Р), у) и б), те почети подметом реченичним; тако је прегледније и лакше за ученике. У § 116. (стр. 52.) треба као сувишно изоставити правила, кад се иредметак не одваја; то се разуме по себи из преходнога о одвајању. У § 122. (стр. 57.) предлози ЈнеЗЈеи, јеп^еИ гласе у српскоме: с ову страну, с ону страну. Наиомене III делу : Вежбања. — У зад. 11. (стр. 12.) штиво Фег 6еј{е ©фиђ пзгледа да су стихови мало допуњени. Мени се чини да би лепше било да су остади стихови н да се и штампају као песма, јер би згодније било за учење на памет. У зад. 13. (стр. 15.) у песми Ваз ћ1им1е МаДсћеп треба у 2. строФИ објаснити погодбену конструкцију у 1. и 2. стиху. У зад. 13. (стр. 15.) требало би свакако изоставити (или преиначити) српску 8. реченицу, јер и без њена позпвања шарају деца сувише своје књиге. У зад. 15. (стр. 18.) српска 1. реченица наказна је за љубав немачкога, глагола (тф пегдеп. Сумњам да ће ико српски рећи: дан је нагао м. дан је на измаку. У зад. 20. (стр. 25.) баш је незгодна српска 8. реченица: „Савременици су римске цареве често у небо дизали, које је потомство с правом уврстило међу неваљалце". Кити је добра конструкција нитн конгруенција! У зад. 22. (стр. 26.) немачке 1. и 2. реченице могу изазвати забуну у деце, те да мисле, да се и за животиње каже јафн само кад сувише пију. То иак није: између 1пп1еп и јаи|еп, еј?еп и {геЦеп само се код људи гради разлика у мери, код животиња се каже само јаи^еп и {гејјеп. Према томе треба допунити 1. реченицу, да се види да се односи само на човека. У зад. 34. (стр. 49.) треба између реченица 14. и 15. додати пример за &ег између 23. и 24. за ђа§ између 24. и 25- за Ме бее (и ако