Prosvetni glasnik

РАДЊЕ ГЛ .АВНОГ

485

има и у 27.); а између 18. и 19. за Ме ШЈаг! и ћа§ Жаг!. Тек би онда за сваку имеиицу пз § 16. имало ио један пример за свако значење. У зад. 35. (стр. 50.). нема иримера за: ћа§ 1'апћ, ђа« ©еј:ф{, вег Сг{, ћег ©1гапђ, ђег 8оИ; иза реченице 11. треба додати реченицу и за обдик Ме 8тф{ег, а место 12. да има примера за множине : Ме ©ејгфЈе и Ме @еЈ1ф1ег. У зад. 36. (сгр. 52.) нема примера за иовпше именица из § 18., те би их ваљало допунити, ако би се хтеда крајња иотпуиост. Ја пак мисдим, да то нпје потребно, пошто су ове именице пначе реткост. У зад. 37. и 38. (стр. 53. и 54.) требало би унети иовише сриских особних имена лица и земљонпснпх особних имеиа, па и на њима показати промену. То ће готово ученицима битп потребније него .111 нромена страних имена. У зад. 48. (стр. 64.) у српској 6. реченицп треба пред „нозориште" метнути реч ,стадно", јер позоришта има у Србији више него једио, баш и иодустадних. У зад. 49. (стр. 67. и 68.) могле би се све српске реченице изоставити или заменитн каквом нричом, јер се предлози баш доста често ионављају. Једино би се могло удесити, да у тој причи буду ређи нредлози. које би ваљало поновити. Течник. — Из речника к овом делу ваља изоставити све просте глаголе јаке промене, јер се номињу сви у граматици (а овде им допунити зпачења). Тако би за овај речник остали само нови глаголи слабе нромене и сложени глаголи јаке промене, којим би ваљало навести увек главне облике. Тиме би се речник нешто смањио, а ученици приморали да чешће претурају граматику, и увек, тражећи дотични глагол, нађу и сродне и запазе боље главне облике. Код нменица би у овом делу ваљало додати 2. пад. једн. и 1. пад. множ. И овде су пз претеране тежње за чистотом дошле неке необичне и покрајинске речи, често ј без ближега објашњења: чијати (ировинцијална, ио Вуку у Вуковару) = чешљати перје (зад. 12. стр. 6.); чобања (у Вука !Ша|1ег|ај§), вучија (у Вука ^ајб), жбан = крчаг, ћег 23а)јег{гид (зад. 18. стр. 10.); ншнак (у смислу ћег ЗДепЦгаисђ провинцијално) = ружичнн бокор(зад. 21. стр. 12.); краљежак = пршљен, колеш = кључњача (зад. 32. стр. 21.); стењак и кук = гребен (зад. 33. стр. 22.). Ове речи, и ако неких нема у Вука, а неких само као привинцијалних, могу бити врло лепе и праве народне, те могу учецросветни гдасник 1896. г.

нички речннк само обогатити, али је овако обогаћење и на овоме месту нешто незгодно. У зад. 19. стр. 10. има ћа§ 5?ггед§гесЦ војно право; војнн суд. Ово ми је друго значење ненознато, нити сам му игде могао наћи потврде. Колпко ми је познато: војни суд је само ћа§ 8педбдеисђ1. У зад. 38. стр. 25. треба објаснити читање француске речи ЗегјаШеЗ. Има овде онде у овом речнику п каква застарела реч или русизам: царинара м. царинарница (зад. 24. стр. 13.); несмотреност м. непажња (зад. 25. стр. 14.); сравнити у смислу дкхсђЈоттеп м. изједначити се, бити једнак (зад. 26. стр. 15.), сравнити у смислу |ф(ег|еп има свога места у зад. 31. стр\ 19.; умотрити, усмотрити м. угледати, опазити (зад. 36. стр. 23.) и можда још но која. Граматика. — На првоме месту желео бих, да је у § 2. (стр. 2. и 3.) узет утврђен ред, којим иду глаголски обдици, а не да је у радноме стању један, у трнноме други, па да се и ученици науче, којим ће редом ићи у мењању глагода. Ту би се требадо увек држати реда у II деду § 80.—88. Гдагоди јаке промене, који чине средиште ове граматике, изложенн су с незнатпим одступањима као у Предићевој граматици. То је добро урађено, јер ми се између разних начина деобе и ииагања ових глагола овај начин чини и најзгоднији и најдакши. У §. 5. (стр. 4.) овде се тврди да 2. п 3. д. једн. сад. врем. од е}(еп, |ге)јеп, те^јеп, оегдејјеп не могу пмати краћих личних наставака , већ само пуне. То не стоји, п мени се баш чини да су много обичпији, и у добро.ј нрози, краћи облици, како их излаже и бапЛегв, а како су и у Предића. У § 7. (стр. 6.) бр. 18.: ћшдеп, и бр. 19. беђгадеп; у § 8. (стр. 6.) бр. 15. |ра11еп и бр. 16. јаЈзеп; у § 11. (стр. 9.) бр. 10. тађ1еп, нису баш сасвим глаголп јаке промене, те готово нису требади ни да уђу уз ове. Они су у неким облицима по слабој, у неким по јакој променп, те би пре пристали у мешовпте иди неправилне. У осталом, кад су ту, требало би их штампом издвојити, па сдожити обнчнпм сдогом обдике појакој, а ситнијим обдике по слабој иромени. У Предића нема, а овде има егјфаПеп и егшадеп (бр. 37. п 43. у § 10. стр. 9.) и то с, разлогом. Од оних, који су изложени у Предпћа, овде су изостављени: д1ег$еп (из § 9.), јфВДеп (из § 10.) и јфгаи&еи (из § 10.). За нрви и трећи има онравдања у томе што су све обичнији облици по сдабо.ј променн; за други нак нема оправдања, и биће да је случајно нзостао, између 18. н 19. у § 10. стр. 8. 63