Prosvetni glasnik

582

Наука

и ЛАОТАКА

матичким чланцима, расираваиа и оценама школ. књига тога доба највише доиринео, да се ново стање науке о језику призна и кроз шкоде уведе у живот. Својим машш расправама и критикама он је нанео силан ударац нристалицама старога правца, који у својим школским књигама заступаху неки рђаво сковани језик, којим се изван канцеларија и надлештава нико ни од њих није служио у приватном животу. У свима расправама и оценама Бошковић се стара, да разгони таму, која тада покриваше милозвучни народни језик српски; дапрокрчи пут новом начнну изучавања Филологије у иас. Његови чланцв и критике штамиани су најпре по повременим часописима: „ Седмици", „Вили", , Гласнику", „ Орлу " итд. а у последње време свога живота почео је био да прикупља своје радове у једну целину, ну доспео је да изда само две књиге својих 1 '„ Скуиљених сииса", Београд 1887. и 88., а намеравао је издати 8 књига. Почетак обрађивања систем. граматике учинио је Јои. Бошковић својим кратким „. Изводом из Срискс Граматике ", који је писао као ирофесор сри. језика у гимн. београдској својим ученицима, 1863. Иос.1е Даничићевих дела ово је прва књижица, која је написана ио новом реду н с новом граматичком иоделом. Целу граматику дели иа данас свуда усвојена четири дела: I део: Гласови, 11 део: о основама, III део: о облицима и IV део: ореченицама (Синтакса). х ) Нрва његова књижица у којој су обрађени Гласови и Речи штампана је у Београду 1863, а друга повећа књига у којој је један део Синтаксе, 1864., а други део Синтаксе изађе 1865. године. Нрва књижица „Извода" износи нам у своме иристуиу лаконичким и збијеним слогом најважније нојмове о језику у оиште (по Даничићу). И ова нрва књижица извода има две половине. У ирпој иоловини износи нам најважнија правила о буквици и иравоиису а затим говори о гласовима, њихову иостанку, иодели и најважнијим особинама; иретварању, образовату слогова, укидању зева, јотонању, акцентима и дијалектима. У другој иолоиини говори се о иостајању, значењу и иромени свих врста речи у српском језику. Ова је књижица нешће прештампавана, а 1878. добида је и седмо издање. Особиту пажњу заслужује књига друга овога ,Извода" у коме је четврти део граматике: Синтакса. У њој је писац доста опширно представио употребу и значење падежа у српском језпку без •ј. (!личап је овоме и „Извод* Јок. Живановића штампан 1874. и 1878.

иредлога и са иредлозима, нешто по Даничићевој научној синтакси од 1858. а нешто самоСтално. Ну, норед своје велике опширности, сннтакса је наиисана и доста тешким стилом, те није била употреб.вива за н. гимн. С тога је њу на брзо одменила синтакса Ст. Новаковића. Стојан НоваковиЛ био је ученик Ђура ДаничиИа, н данас заузима врло угледно место међу славенским научницима као историк, литсратор па и филолог. Као радник на чисто лингвистичком иољу одмах је у ночетку књижевнога рада желео и трудно се, да уирости и иоиуларигие научне резултате свога великога учитеља, и да их спусти на ниво, са кога ће их моћи разумети и запамтити и његови, гимн. ученици. (Наставиће се.) -©#сјАВЕГгОВА ТЕОРЕМА доказанаалгебарски и помоћу Нхетапп-ове теорије функција докторска дисертадија Ђорђа М. Петковића Примљено испитном комисијом на универзитету у Вечу Декембра 1893. године.

АЂе1-ова теорема доказана алгебарски. 1. Дефиниција алгебарске функције по АМ-у*)' Под алгебарском Функцијом 1', једне комплексие променљпви / =; х + 1у, разуме се корен једне алгебарске једначине

1. ср (1, 2 ) = /Ј" + X, Г- +

+ 2„ = 0,

чији су сачипнтељп / рационалие Функције ироменљиве г = х + 1у. Најопигтнји облик тнх рацноналннх сачинитеља биће:

/ 0 = « (°)/"° = «(°>/"°- + + «!"' п о 2 1 = « в (') 2 »' + «0) 2 -'- + + «!,'' / п = «„(")/"'+ «,(")/ П,, " 1 + + «ј П) 11 п>

2)

где су сва и комплексне сталне колнчине, а изложитељи од / значе целе бројеве. ') Оеиугек соп»р1е1е8 (1е N. Н. .4Ље1. поиуе11е е(1., 1.1. р. 68,