Prosvetni glasnik

616

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

праву граматику, у којој се излажу по реду најважнија правпла о члану, именицама, заменицама, придевима, бројевима, глаголима и прилозима : граматици на крају два додатка, у којима су показани глаголски облици којих нема у нашем језику и облици неколиких најважнијих неправилних глагола. Излажући сва ова граматичка правила, писац је избегавао све неправилности а задржавао се само на ономе што је у језику правилно и за почетак најпотребније. Ако се од својих претходница ие разликује распоредом, разликује се од њих обимом градива и његовом обрадом, која показује да је писац стручани своме послу дорасао радник. Граматика треба да је потчињена лектири. То је правило, из којега истиче потреба, да је уџбеник кратак. Уџбеник г. П. Поновића је краћп од свих досадашњих уџбеника за Француски језик. „Учење граматике, вели Шилер, треба да иде за читањем у концентричним круговима. У Француској се граматици треба ограничити на оно што је доиста нотребно и за што се примери могу наћи у читању. У науци о облицима има ирло много изузетака, које ученик ретко налази у читању. Кад ће ученик наићи на изузетке, као што су са.Шои, сћои, ћЉои, јоијои, рои, а они се мсђу тим помињу у свима уџбеницима као врло важни ? Кад ће ученик у читању наћи речи: ћаП, етаП, тЉаП, аоириаП у множини или иначе? Па колико је ,још непотребних изузетака од правила о образовању рода женскога код именица и придева? То исто вреди и за синтаксу..." х ). Ових се иогледа држе данас сви бољи иедагозн, па је, разуме се, добра препорука и за уџбеник г. Поповића, што је тако израђен, да му се с овог гледишта не може учинити никаква замерка. Краткоћа уџбеннка олакшаће посао и наставнику и ученицима: ученици се неће мучити, учећи на памет оне силне изузетке, којих су пуне све досадашње граматике ; а наставник ће имати доста времена да, уз граматику, обраћа у настави пажњу и на остале врсте вежбања, која помажу да се достигне наиред обележен двојак циљ наставе^ Та су вежбања: тачно одговарање, вежбање у читању и писању, учење речи, домаћи задаци, усмена вежбања у говору у свези с оним што се прочитало или преводило, навикавање слуха, разговор итд. А сва ова вежбања треба да нду наноредо, а не једно на штету другога. Овако поднешена граматика, као шго је ова г. Поновића, може послужити као врло добар потсетник на правила, која наставник треба индуктивним путем да изводи из '). 1)-г Н. 8сћШег, НапДЂиск Лег ргасНзсЈ/еп 1'аАадодт иг ћбћеге БећгапзиИеп. 1895. стр. 539—540.

прнмера нађених у ономе што се прочитало. То је овој граматици прва добра страна, по којој се она истиче изнад досадашњих јој друга. Држећп се, нри изради свога уџбеника, начела о концентричним круговима, г. II. Поповић се старао и програм да задовољи, а да опет унесе у уџбеник најважнија правила из науке о облицима, за које се примери најчешће налазе у читању лакших одломака из Француске прозе, избегавајући при том изузетке који више отежавају него ли што помажу учењу, јер се у примени ретко налазе. Г. Поповић је усиео,. да му кратак обим уџбеника не смета ни јасности правила, ни подесном распореду градива, од којега је унесено само оно што но програму треба да се пређе у нижим разредима, те је тиме и наставнику детаљисано оно што треба да пређе, па да ирограм задовољи. И то је друга добра страна, којом се овај уџбеник разликује од досадањих. Могла би се, можде, с разлогом тражити у неколико параграФа већа потиуиост. Не би било на одмет, тако се бар нама чини, да је речена која више о различном изговору слова е и кад је акцентовано и кад није акцентовано; да је у § 97. додато да у множини претварају а1 у аих, не само нменице које се свршују на «/, него и оне на аИ; да су § § 138—139., у којима се говори о образовању женскога рода у придева, били мало потпунији ; да је у § § 166—167 додата напомена о сад. времену у глагола: је!ег, §'е1ег, арре1ег, рауег, рпег, јер се ови глаголи у овом облику врло често наилазе у читању. Све су то правилпости, које би могле поднети за први круг граматичких знања, која су потребна ученицима да би могли с разумевањем читати лакше ствари. Сем тога кад је иисац н сам осетио потребу да граматици на крају дода промену најважнијих неправилних глагола, међу које су наведена из II вр. тоипг и оиупг, оправдано је било рећи коју и о промени нравилнога с1огппг, јер се он не мења као ћшг, који је, увек као пример за промену правилних глагола П вр. Ученици ће, -за прве две године, нмати врло често прилнке да у одломцима које буду читали наилазе на облике овога и њему сродних глагола, па је са свим оправдано, да се и са њиховом нроменом упознају. Уџбеник би, истина, мало добио у обиму, али то оиет не би било тако много, да се не би могао с успехом прећи за две године. Признајемо да основаност ових напомена подлежи дискутовању, јер је уџбеник израђен на основу начела о концентричним круговима, Пишући своју граматику г, Поповић се руководио иохвалнрм тежњом, да своју Француску гра-