Prosvetni glasnik

радње главнога просветног савета

матику нодели према нашој српској, чија су основна правила децп већ позната. Учеиицпма ће овим битп учење олакшано, јер се, као што и методика тражи, непознато везује на оно шго је-већ познато, и то је трећа добра страна, којом се окај уџбеник разликује од свију досадањих. И, на послетку, овај уџбеник није проста компилација или прерада, израђена на основу једнога или више уџеника намењенпх ученицима средњих гимназија; он је плод искуства, течена радом у нашој школи и за то у њему има више орнгиналнога рада него и у којем од досадањих уџбеника. Усљед тога има у њему доста новина : неке су од њнх, оне, нпр. о постајању глаголских облика, последица тежње да се правила Фрапцуске граматике вежу за већ позната правила српске граматике; а друге иоказују да је писац марљиво проучавао најбоља дела Француска о граматици, па се старао да му граматици ни у том погледу не буде замерака. Ностарао сам се изложити све добре стране ове граматике и мислим да сам тиме довољно поткренио своје уверење да би се ова граматика могла уиотребити као уџбеник за ниже разреде гимназијске. Главном Просветном Савету захвалан на поверењу. 14. Феруара 1896. год. Врање. Светислав Ст. Сими1, проФееор РеФерат г. Вуличевића гласи : Главном Просветном Савету Част ми је ноднети Нросветном Савесу реФерат о граматици коју је израдио Павле Ноповић, проФесор Ш®беогр. гимназије, за ниже разреде средњих школа. Ово је дело намењено нижим разредима средњих школа, значи да је за сада намењено једино нижим разредима В. Ж. Школе. Пре него што речем своје мишљење о делу у опште, имам да учиним неке рапомене, које, надам се, неће бити излишне. Табак Ш|стр.; 3. „И се чита као и у носним двогласнпцима". Мислим да је то иогрешно, јер се у носним двогласницима не чује ни један ни други глас него нешто средње кроз нос изговорено. Табак IV, стр. В. „У глагола који се завршују на ег не чита се крајње ч као раНег падег" итд. Овде би свакојако згодније било казати: у внше сложних речи г се на крају обично не чита кад ј

617

пред њим стоји е, тако би у то правило могли ућп осим глагола иридеви и именице. Табак IX, стр. В. Боље би било да нису нн помињати пуни облицп српских личних заменица ири објашњењу значења Француских сиојених личних заменица. Табак XI, стр. 3. Мислим да је требало ставити п иоказну заменицу се ово, то, оно, п њено спајање са сг и 1а. Табак XII, сто. 1. Код односне заменице циг четврти падеж цие значи који, у, е, а нема да значи и којега. Табак ХШ, стр. 3. стоји: Придеви којп се свршују на еаи и на аи итд. Међу тим чини ми се да и нема ни једног придева који се свршује на аи. Табак XVII, стр. 3. Нема наномене да се код глагола Аеиогг ео у трећем лицу множине садањег времена претвара у огп ; свакојако је требало и то поменути кад је речено да за три лица једнине ег претвара се у ог. Табак XX, стр. 1. Речено је да у будућем времену глаголи четврте врсте губе е од начина неодређеног, а није казато да глаголи треће врсте губе днфтонг о1, што би требало ломенути. Табак XXV, стр. 1. Није поменут прилог реи уз ирилоге Меп и ша1 , као ни придев реШ уз прпдеве (јоп и татагз. Мислим да их је требало поменути пошто су врло обични, а поређење им се неправилно образује. Акценти су поменути при свршетку учења у чнтању, док мислим да је практичније номенути их у почетку, и по могућству казати разлику у изговору између е и е и т. д.

У оиште узев, дело је тако израђено за ирви и други разред В. Жен. Школе, да је довољна количина градива, само треба изоставити први пет табака додатка, н времена сложеног начнна код неправилних глагола. Али има, по моме мишљењу, један капиталан недостатак, а то је што нема примера за веџбање у жанру Анове граматике, без којих једна елементарна граматика не да се нн замислити, и ннје ништа друго него само један упут за наставника, а никако ђачки уџбеник. Мишљења сам да се ово дело не може унотребити као уџбеник док се поменуто не уради. 6. Октобра 1896. г. У Шапцу. Владислав Вуличевић проФесор шабачке гимнасије