Prosvetni glasnik

618

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

Писмо г. П. Поповића гласи: Главном Просветном Савету. Захваљујући Гл. Просв. Савету који ми је полазећи од ре#ерата г. Вуличевића о мојој Француској Граматици и његове примедбе да граматика „има један капиталан недостатак, а то је што нема примера за вежбање у жанру Анове граматике" указао нарочиту пажљу уиравивши на мене питање: „да ли држим да је сама граматика, како сам је израдио, довољна као уџбепик или је иотребно уз њу имати и израђене нримере Р". меније част подпети Гл. Пр. Савету следећи одговор. Ја одиста држим да уз граматику треба имати и примере који би јој били примена, али сам слободан у псто доба држати да их у граматици није потребно имати. Налазим да Примери треба да сачињавају нарочиту једну књигу, одвојену од граматике. Кад год се пише систематичка граматика, Примери долазе као нарочити уџбевик. Друга је ствар са граматикама методичним. Што се моје граматике посебиде тиче, ја, не само што држнм да за њих треба израдити Примере засебно, него сам их и израдио. Само ми је потребно да их, још последњи пут, ирегледам и поправим. Према овоме, мени је част замолити Главни Просветни Савет да, — као што је до сад радио са свима систематским граматикама, усвојившп нпр. граматику г. Туромана пре Примера г. Лекића, граматику г. Продпћа пре г. Малине, итд. — изволи донети решење о мојој граматици засебно, не чекајући на Примере. 23. октобра, 1896. год. У Београду. Главиом Иросветном Савету захвални, Навле Половић проф. I гимн. Према ре®ератима г. г. реФерената, и писму г. писда, Савет је мишљења: да се ова граматика може примити и употребити као уџбеник ну с тим, да писад при штампању ио могућности усвоји примедбе'п\ г. реФерената. Г. г/Симићу и Вуличевићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је сваком по педесет (50) динара. VIII Прочитан је реФ.ерат г. Спире Калика, нроФесора, о „Синтактичиим Зададима, II део", од г. д-ра Ј. Туромана, проФ. В. Школе.

ГеФерат г. Калика гласи: Главноме Просветноме Савету О делу г. .Ј. Туромана Синтатични задаци II део част ми је поднети Главиом Нросветном Савету ово мишљење. Но ире него што дођем на саму сввар, принуђен сам изнети неке своје мисли о наставч латинског језика, које стоје у свези с реценсијом овога дела. Тешкоће, с којима се бори настава латинскога, језика у нашим гимназијама, и мали успех, који се њоме постизава, не зависи толико од малога броја часова, што се по данашњем наставпом плану оставља томе језику, ни од слабе спреме оних, којима се. по негде, предавање тога језика поверава, колико од рђавог расиореда градива, утврђеног по привременоме програму од 1889 год., и од уџбеника који, по моме мишлењу, не одговарају томе програму. Јер, ако је циљ учења латинскога језика упознавање ученика с класичким писцима, како ће средством тих најбољих и најјаснијих примерака доћи до што савршенијега а правилнијега мишлења, писања и говорења на своме материнскоме језику, онда с оним малим бројем часова, што се оставља латинскоме језику, учење граматике не сме бити онако растегнуто, као што је то до сада случај, како би што више времена остало за читање класика. По данашњем илану, — а овај неће много одступати од будућег — латинскоме језику даје се 19 часова. Од ових на изучавање саме морфологије спада 10 часова, а на изучавање синтаксе 4 часа; остаје дакле за читање класика свега иет часова. Кблико се може прочитати за тих 5 часова и каква се корист може одатле извући, мислим да не треба ни помињати. Али од куда долази, да је толико мало часова остављено за читање класика? Једино од туда, што је наш нривремени наставни план скројен по плану аустријских класичких гимназија, у којима се лат. језик учи са 59 часова. ТамоЈсе за изучавање облика остављају два разреда*! н;Н као и код нас V и VI а за изучавање синтаксе III и IV као код нас VII и VIII. г Али колико часова преостаје тамо за читање класика а колико код нас ?! Само се питање намеће, је ли баш потребно толико времена, да се изучи граматика, или се она може и у краћем року изучити, те да се текст класика може тачно разумети? — По моме мишлењу, код нас је то могуће, прво из разлога, што" наши учеииди куд и камо зрелији'почињу да уче латински језик, те се успех боље постизава, друго што га они уче онда, када су из материнског језика прешли