Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВННХ ШКОЛА

неизоставно и најсигурније развија у човеку хумане накдоности и иотребе. Кад би се часови који су у учитељској школи намењени рускоме језику унотребљавади како треба, т. ј. не на излишно изучавање граматичких нравида и об лик а и на читање искључиво читаначких члаичића, у којима се ретко и врло нспотпуно додпрују питања из наравственог живота, но на лектиру руских класпка, који су толико богати паравственом, етичном и естетичном саДржином, чему би наставник српске књижевности требао да придружи стручну лектиру добрпх књижевних ироизвода нашс дитературе, — мн бисмо се могдп надати да у скором времену добијемо нокољење учитеља, чији би наравствени видокруг дектиром добрих књижевних производа био .знатно нроширен и обогаћен оном садржином, која се иштс од народнога учнтеља.

4. Скоро у свима местима, над чијим сам шкодама вршио надзор бидо је знатних прекида у настави — истп су трајади од 1 У г — до 5 месеци. Прекиди су биди већином због богиња и диФтерије, а бидо је кривице и до општинских вдасти, које су при данашњем самоуиравном систему, беспримерно неваљаде и недорасде своме иозиву. У многим седима родптељи читаве подовнне уписане деце не шиљу децу у шкоду, а учитељ је са шкодским одбором немоћан да их на то примора. Општински суд никако не приступа извршењу изречене над родитељима осуде, и усдед тога се другој осуди не приступа, а деца никако у шкоду не иду. Таку исту несавесност и бестидност показују општинске вдасти и њихови председници и у руковању школским касама , које они редовно употребљују на подмирење својих потреба, на трговииу, на куповање земље. Учитељима се станарина не испдађује по некодико месеци; посдужитељи такођер по 5 — 6 месеци не примају пдате. Господип Министар учинио би ведико добро српској шкоди, кад би нашао начина да се купљење шкодског нриреза што пре одузме од недорасдих и несавесних општннских управитеља. Нема сумње да би подициске вдаств тај посао уредно обављаде, и наша основна шкода би у најкраћем времену осетида бдагодетна- утпцаја од те промене. 5. Са шкодскпм баштама стоји у гдавном рђаво. Осем два учитеља: Новице _ ПавловиКа у Сикирици (параћ.) и Лазара СтојановиИа у Бељајци (деспот.) — ииједан ми учитељ није био кадар показати према пропису уређен шкодски врт. Најбољу и несумњиво изврсну шкодску башту нашао сам код учитеља Новице Павдовића у Сикирици. Та башта се с правом може назвати шкод-

ском баштом. Она задовољава и практичне, пољопривредне и естетичке захтеве. Гаспоред врта и обрада ноказују разумевање носда, а ред и чистоћа засдужују сваку похваду. Врт је свагда обрађиван уз сарадњу ученика. Новици Иавдовићу прибдижује се Лазар Стојановић у Бељајци. Овај је највећу нажњу обраћао на цвеће — поврће и воће, обрађивао је у мањој мери, јер досад није имао довољнога простора. Ади сам имао придике уверити се, да је Стојановић у разним сеоскнм баштама обдагорођавао воће. Остади учитељи занимади су се мадо иди ни мадо уређнвањем школских башта. Кривица је у доста сдучајева оскудица нотребног земљишта. Но како и међу њима има такових који би у томе иравцу могди с усиехом радити (на пр. Мдаден Обреновић у Пдажанима; учитељ Гадовановнћ у В. Поиовићу; учитељ у Медвеђи; у Дворишту), то сам, у договору с одборима онштинскога суда, гдегод је у којем седу бидо за, то могућности, постарао сс да шкода од данас има што боље и што пространије место за шкодСку башту. За време које сам пробавио у селу, одбори општинског суда су се састајадн у седннцу н, гдејезато бидо потребе пмогућности, доносили су решење да се основној шкоди, или одмах код школске зграде, или у бдизини исте, устуни иди купи довољан комад земљишта за школску башту. Ово је урађено у општпнама: Бељајци, Деспотовцу, Пдажанима, Медвеђи и у Ведиком Поповићу. Општина Сењска, Крушарска, Гдоговачка п Дубочка такођер пристају то да ураде, али ја у овај мах нисам могао сачекати њиховог решења. Гади веће сигурности, ја сам о свима одлукама горњих 5 седа понео собом и оверене преписе записника са седница онштинскога одбора. Псте преписе придажем овоме извештају под бр. 1, 2, 3, 4 и 5. 6. Посматрајући рад учитељпца из ова два среза, дошао сам до уверсња, да су учитељице за децу обојега пола у I и II разреду врдо подесни наставници, а као васпнтачи чине ми се од мушких и подесније. За више разреде: III и 1У-ти, нисам у стању Господину Министру ништа саопштити, јер нисам имао придике посматрати жеискиње као раденике на томе послу. У седима има велнких тешкоКа за учитељице. Оне су ту изложене свакојаким незгодама; грубост н неваснитање њине окоднне досађују им на све могуће начине, и ннје се чудити, но скоро свагда се мора извинити и опростити, ако се која од њих показала неспособна да одоли својим несавладљивим непрпјатељима. Изгдеда да би Господин Минисар само са ведиком обазривошћу могао млађе, тек из шкоде изашде учитељице сдати у село, па тек