Prosvetni glasnik

ито у том сдучају који имаЈу уза се кога стариЈога из породице и ако у селу за учитељицу има засебан, здрав стан. 7. Међу учитељима ова два среза има их доста који су одани рационадној економијп и који би, уз помоћ Господина Министра, могли досга допринети да се у њиховом крају досадашња пољска иривреда дигне на виши степен и да се нове њене гране уведу у народ. У доброј нодовини шкодских седа обадва среза нашао сам, да се између учитеља и сељана водио разговор и већ чиниди иеки претходни кораци за сађење американске дозе и за кадамљење иа њ,у наших бдагородних врста. У том погдеду се одликују: Новица ПавдошЛ. Сикирица, — Лазар Стојановић (Бељајка), Мдаден Обреновић (Идажани) — а уверио сам се, да би и могдп и хтеди исто тако радити и: Зарија Варјачић, Сење; Стеван Радовановић. Вед. Поповић и Никода Маџаревић, Медвеђа. Кад би Господин Министар овим учитељима. дао трошка и одсуства да оду до Букова иди Топчидера да науче садити и кадемити дозу и кад би уз то посдао потребан број сађеница америчких, ја ни најмање не сумњам да би они с највећом вољом прионуди око кудтивирања дозе, што би без сумње имадо бдаготворна утицаја на тамошњи народ који према американској лози није равнодушан и који као да једва чека да му ко пружи руку помоћи да би могао своје онустеде винограде опет засадити дозом. Овом иридиком слободан сам још и то напоменути Господину Министру. да наши честити учитељи нису равнодушни према нажњи и одликовању од стране Господина Министра и да би свака пажња указана са високога места одмах изазивала ведики број таквих, који би ношди трагом својих оддикованих другова. На овом месту сдободан сам замолити још Господина Министра, да одсада сваке године нарочито наномене надзорницима основних школа да и даље наставе тражити од учитеља школске баште које су обрађиване уз помоћ ученика. Приликом ового-

дишњега прегдеда нашао сам да су шкодски вртови редовно добри код оних учитеља, који су лане или пре тога имали за надзорнике људе, који су на баште већу пажњу обраћади (на пр. г. Димитрије Јосић, г. Јован Миодраговић). Но да би учитељи према обради вртова, према дизању воћака могли имати искрене оданости, неизоставно је нужно, развитак основне шкоде вапијући на небо захтева, да се једном за свагда прекпне са нераздожним, ноправедним и штетним премештањем учитеља. Не може се ни замислити да ће учитељи моћи озбиљно мисдити на обрађивање школскпх башта догод над њиховим главама буде висио дамокдов мач премештања. Да је то тако, најбоље сведочи веЛ и ова једна година неког извесног мира и неке врете осеИања на своме месту. Учитељи осетивши тврду намеру данашње управе, да никога изван праве потребе не креће са свога места, као да су дахнуди душом и као да су се пренуди из неког дугог заноса и затвора, те, гледајући слободније преда се, очпгдедно вољније и свесрдније пријањају за свој посао, па и за школске баште. Кад би их још и распоред за идућу школску годину у томе утврдио и кад би им се одмах на почетку године послада једна јасна наредба која би захтевада обучавање деце у повртарству и у воћарству, на крају идуће шк. године морао би се, без икакве сумње, опазити знаменит напредак у овоме правцу. Тиме бих могао довршити свој одговор на питања која се садрже у први девет тачака чдана III. овогодишњега Упуства. На тачку десету, према онде учињеној наиомени, одговорићу у засебном акту који придажем овоме извештају. Захваљујући Господнну Министру на Његовом високом поверењу, остајем с оддичним поштовањем. У Бачком Сентомашу 14. јула 1896. Госнодину Мииистру најнонизнијв Јован Максимоли!, нрофееор крагујевачке гимназије.