Prosvetni glasnik

РАДМ ШВНОГА ПРОСВЕТНОГЛ СЛВЕТЛ

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГА ПРОСВ. САВЕТА. САСТАНАК 676-ти 18. децембра 1896. године у Београду. Г )ИЛИ су: аредседник: Мцх. Валтровић; редовни чланови: Миленко Марковић, Стеваи Т. Јакшић, Андра Стеванови!., Вожидар НрокиЦ Стеван Ловчевић, Димитрије Довијанић, Јеврем А. ИлиЦ Милован Р. МаринковиК, Љубомир Миљковић и Момчило Иванић. Пословођ Мил. Маркови}.. I Прочитан је и принљен заиисиик 675. састанка. II Нрочитано је писмо г. Министра иросвете и дрквених послова од 9. декембра ове године ПБр. 28979., којим је спроведена Савету на оцену молба г-ђе Настасије Петровићке, учитељице, која је модила да јој се неке године привремене учитељске службе уваже у сталне, подносећи за доказ неке нове документе. Савет је одлучио: да се умоли г. Јевр. А. Илијћ, редовни члан Савета, да изволи ову молбу проучити и о њој Савету ре®ерисати. Ш Саслушан је реФерат г. Јеврема А. Илића, редовног члана Савета, по молби г-ђе Јелисавете Филиповићке, учитељице у иенсији, која је молила да јој се неке године привремене учитељске службе урачунају у сталне. Црема реФерату г. Илића Савет је мшиљења: да се ова молба г-ђе Филиповићке не може уважити све дотле, док не поднесе сведоџбу о својем свршеном школовању. IV Прочитани су реФерати г. г. Хенрика Лилера и 'Буре Б. Димића, проФесора, о „Немачкој Читаици" од г. г. Љ. Протића и М. Ј. Мајзнера, наставника. крагујевачке гпмнасије, који су молили да се ово I њихово дело нрими за школски уџбеник у средњим школама. РеФерат г. Дилера гласи: Главноме Просветноме Савету Захвалан Главноме Просветноме Савету на великоме новерењу, којим ме је одликовао па своме 659. редовноме састанку, изабравши ме за свога

реФерента за „Немачку Читанку за средње школе у Србији, саставили Протић и Мајзнер", част ми јеподнети свој извештај, који је ресултат дугога и савеснога прегледања. Морам признати да сам се од свега срца зарадовао, када сам сазнао за ову читанку, једно с тога што је она доказ да се ради и на средњошколској књижевности овога предмета, а друго што збиља постоји потреба за једном добром немачком читанком, која би, остављајући на страну уобичајене реченице без свезе, с првих стопа почетника увела у штиво, а ослободила га у први мах превођења са српскога на немачки, које се до сада редовно давало већ уз прву немачку реченицу и које само убија дух и вољу за страним језиком. Та моја радост говорила је већ у напред за то, да нреноручим ову читанку, ако је само иоле добро израђена, како би се што пре могла унотребити бар као читанка за домаћу лектиру, ако не одмах и као једина школска ручна књига. С тога сам нажљиво прегледао ову читанку, ла ћу, пошто овде изнесем и њене добре и слабе стране, изрећи о њој и своје мишљење. Када се правилно схвати задатак учењу странога живога језика (разумевање важнијих списа и владање иисменом и усменом употребом говора), онда је у главноме лако погоднти и иравац и обим читанци, и није велика разлика, узело се да она има, служећи стварним циљевима, да да у главним цртама културно- историску слику немачкога народа, или да уводи ученике у ризниду немачке лепе књижевности, или да да што више грађе за разговоре о дневним потребама човековим (о саобраћају, путовању, трговини, радиности итд.), или да у главноме, износећи моралне приче и узорне личности и њихове радње, утиче васпитно, или да према ступњевима и разлици школа, којима је намењене, даје већу или мању мешавину свега овога. Полазећи с тога гледишта не бих имао много да речем о избору градива ове читанке. Никако се не могу сложити са писцима ове читанке, да је у њој било места Хајнеовој иесми $ај§ аф ђхф ИеБе (стр. 18.), у којој слави своје псетанце, што се не чинн да је што више него псето, а сви се његови остали пријатељи чине много више. Ја просто не знам, коме би од горњих задатака служила ова несма и да лп би васпитно утицала на децу. Ни мало више нема смисла друга Хајнеова песма 2е;је ћигсђ гаеш ©егаиИ; (стр. 21.), у којој шаље поздрав Ружи,