Prosvetni glasnik

73

стор ; оно прво :шачи у изразу $Ш1е шЛ 9иПе. $ег бфођ нцје: пуцањ, већ: крило. ®те ©апће генпђ гјпдеп не значи: израаавити руке, већ: кршити руке. На стр. 39. ђа§ бапђђаиг не значи: кућа у пољу, већ: детњиковац; )1сђ 3«! пеђшеп не значп: узимати времена,' јер ово не значи ништа српски. У речнику се код аијдећгасђ! упућује на аи[6ппдеп, донети, а то нпкако не значп аијдеБгасђ! јејп. На стр. 47. није иротумачено: ћи !ошт[1 шјг геф! и ји бечбе [Јегдеи. Глагол ђехјзеи не звачи само: звати, значити, већ и : заповедати, наредити; 1оеђа(!еп није: одсећи, већ ударати, стати ударати, јер ово Гоз значи почетак радње, а не одвајање. На стр. 49. тгпг пгфш ђтг п1сђ!§ не значи: без узрока, већ: без премшнљања, ни иет ни шест. На стр. 50. ©сђаБег* паД је : сирдња, а не: пркос. На стр, 52. Шје! не значи: сврака, већ: власу.ва (барока), јер Нобс није носио у руци: шешир, свраку и штап, већ: шешир, власуљу и штан. Иред речником има нет напомеиа, којима је задатак да објасне служење истим. Али оне су недовољне и непотпуне, па је с тога такав и речник. Ирву сам напомену већ узгред навео и показао, како је неумесна. Друга вели ово: „11оред именица обично у загради стоји наставак за 1. п. мн., ако има још штогод, онда се тиме показује слабљење коренога гласа; а —8 или ев наставак 2. п. ј. Цримери: Ате18е (п) 1'. мрав, значи да ова реч у множини прима наставак —п; Ет§'ап§' (а, е) т. улазак, дакле у 1. и. мн. биће Ет§ап§е; ВгиДег (и) т. брат, а 1. п. мн. ВгМег.' Како је ово недовољно у сваком погледу, а како је на длаку тачно бележење Сандерсово. Тако је требало обележити сваку именицу (а и све остале врсте речи), па да ученик ни у чем не лута." Ни мало није овде боља ни трећа, напомена о глаголима, и њих би неминовно требало бележити но Сандерсову начину. Па ни четврта и пета, о придевима и прилозима, нису тачне, а већ сам раније поменуо да би п њих ваљало увек тачно разликовати. — Још морам поменути, како се у овом речнику редовно наводе облици повратних глагола: аи[пф!еп [хф, пф!е4е [хсђ аи[, аи[депф!е1; бедебеи [хф, бедаб [хсђ, бедебеп; [агВеп [хсђ, [агб!е [хф, де[агђ4; дакле у пређашњем времену увек 3. л. ј., а глаголски прилог прошлога времена увек без [хф. Од појединости у речннку да поменем још по нешто (за остало упућујем на белешке у рукопису). Овде налазимо: а6[1ођеп, [Нејз аб, а6де[1о[[еп; ап[1есЕен ђхе $[ех[е, метути лулу у уста м. запалити лулу; а| в. ејјеп; а^ ап I). апејзеп; бехђеп, бхеђ, де6х[[еп ; 6е1еп, 6а1, дебеЈеп; Зи[еп 1П. дојка, а нема прса (ћег бијеи јф1адЈ, у читанци); ђагоб, озго, на томе м. због, док (застарело); бгап = аи[ бепх; сшх 4 фгоапђе(п, гоапђе!1е ђигф, ћт:фдегоап= 6еИ; етјф1а[еп успавати м. заспати (успавати је еш= цросветни гдасник 1897. г.

[фШегп): 61[1ег т. м. 1'.; еп1геппеп м. еп1пппеп; еп1[Шгзеп, еп{[1игј1е, еп1[Шгзеи; бгбје сочијш м. грашак (сочивоје ђхе 2хп[е); [1еф1еп, [1оф, де[1офеп; дебеп&п, деђаф1е, дебепН; ©етије (п); ©егиф п. м т.; ђаиђеи, ђаи[з1е, деђаи|з1, бавити се, бити, а тога глагола и нема, већ је ту застарео прилог ђаијзеп (= ћгаи|еп) претворен у глагол; ђегоогбппдеп, Бгаф ђегоог, ђегоогдеБгаф!; ђхпахШбпи« деи, Бгаф ђхпаи«, ђхпаи§деБгаф1; ђхпаибђапдеп, ђаид ђхпаи§, ђхпаигдеђапдеи, висити на иољу м. извешати; фхг[ф= [апдегчп. који лови јелене м. ловачки нож; ©и1 т. шешир, пажња; ап[ бет $и1 [ехп, назити, чувати; :Ма[е (п); Зх*аи[ н. м. т.; {ипбе! ап в. апЈипбхдеп; рааг, пар м. неколико; геппеп, гапп, деганп!; [аиЈеп, [аи[1е, дејаи[1; [фКпдеп, [фктд, дејфНндеп ; ©оппепиђг (е); [рапиен, [рагхп, де[рапи!; [хф 1об1 [аПеп, пасти мртав м. убити се, угрувати се; 1га1 в. 1ге11еп; 1ге11еп, 1га1, де!ге11еп; ишбхеђеп, ћгеђ!е иш, ншбгођеп; нтђи[1ен, 6и[1е1е ит, ит= 6и[1е1; ига[1а11ега, [1а11еНе ит, ит[1а11ег1; итднсЈеп )хф, дисће [хф ит, итдиЉ; птђегНтден, !1апд итђег, итђегНапд!; нтђиПеп, итНаттегп, ит1адега, итпиден, ит[1еПеп, иш= гооИеп, ишзис!еп у речнику одвајају предметак, што није правилно и иоказује незнање на коме је слогу нагласак; тако исто гохеђег[1еђеп (м. гохђег[1еђеп); гојђеп, гои|1е, дегонђ!; Зеђе (п) т. м. 1'. Уза све то је азбучни ред речи врло недоследно проведен. Када се узме на ум све што сам рекао о речнику, очито је, да је он грађен без обзира на штиво, коме има да буде тумач. Мени се све чини, да су састављачи ове читанке, читајући текст, записивали на листиће речи. које су сматрали за нотребно објаснити, али им не стављали одмах и дотична значења, већ су после, пошто су листиће средили, стављали она значења, која су им баш пала на ум и која су обичнија. Да је друкчије рађено не могу веровати. Према свему томе могао бих само негативно признати ову реченицу из предговора: „Колико и какве се користи могу ишчекивати од речника, који иде уз ову читанку, види се из наномена пред истим." Остало би још да кажем коју о српскоме језику у речнику, али то остављам на страну, јер сам гдешто обележио и на самом рукопису, а реФерат се овај већ иначе одужио. На послетку има још једно питање, коме у овоме рукопису нема нигде одговора, а о коме би ваљало коју рећи. Како ће ученици добити ма и само основио граматичко знање, без којега свакако не могу сасвим бити? За одговор на ово питање нема нигде наслоне тачке, по којој бих могао нагађати, како ће то бити, па зато и нећу да улазим у комбинације, већ ћу се задовољити само тиме, што сам констатовао празнину и у овоме погледу. После свега овога ваља ми рећи своје мишљење о овој читанци. Право да кажем никада у 10