Prosvetni glasnik

74

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА ОАВЕТА

своме животу нисам узео какав књижевни иосао са више расиодожења према њему и са више уверења о његовој ваљаности, него ли с колико сам узео овај, а никад ни један нисам оставио из руку са више незадовољства и љутње, него' ли с кодико сам оставио посао овај. Узрок томе лежи у многобројним изнесеним напоменама, а још више у томе. што знам да један од писаца ове читанке предаје немачкп језик. Ја никако ни сада не смем да верујем, да су све изнесене погрешке и непотпуностп услед незнања, јер како би овај један могао предавати немачки језик, и како би се обојица одважили да раде уцбеник, већ сам још једнако склон да верујем, да су све то последице непажње и хитње; — али ме то баш и чини незадовољним и љути, како да узму ствар тако олако, како су смели да изнесу такав рад пред Главни Просветни Савет, и како су на послетку ималп душе, да у клицп убијају овај иокушај, да се у нас пође новим нравцем! Писци свој иредговор завршују овако: „Нека би читаоци имали толико користи и уживања, колико су писци осетили иријатности радећи на овом делу." Жалим што не могу признати да сам имао уживања (а корист је била само негативна — разочарала ме је) и што морам Главноме Просветноме Савету изјавити, да се ова „Немачка Читанка", оваква каква је, никако не може дати деци у руке. Враћајући у прилогу оба рукоииса, молим Главии Просветни Савет да изволи примити захвалност на поклоњеном мп поверењу. 16. декембра 1896. год. У Београду. Главноме Просветноме Савету нонизни Хенрик Лилер професор II беогр. гимнасијс РеФерат г. Димића гласи: Главном Просветном Савету »8шшш(;е та(;епат уев1п8 ( јш всгЊШв утћиз аес|иат, е1 <Ни уегзаЈе, ди1с1 уа1еап1 ћитеп, ^шс! ^екге гесивеи!;." (Ј>. НогаИт ТРХасст. На свом 659. састанку изволео ми је Гл. Просв. Савет поверити, да прегледам и кажем своје мишљење о књизи „Немачка Читанка за средње шкоде у Србији, саставили Протић и Мајзнер у Крагујевцу 1896." коју су писци понудили г. Министру просв. и цркв. послова за школски уџбеник. Задатак овај затекао ме је баш онда, када сам био заузет другом званичном дужношћу а одмах за тим спречен домаћим приликама и, то је узрок, да се ово дело забавило код мене и, преко моје воље, више; с тога

на првом месту молим и Гл. Просв. Савет а и штов. г.г. писце да ме извине. Морам искрено признати, да ме је нојава оваке књиге обрадовала. НаСтавници немачког језика, међу којима сам и ја потписани, поодавна већ осећамо, како би нам ваљано састављена а за наше школе и зналачки протумачена читанка са речником била од неоцењене користи: она би нам створила јединство у настави тога језика; увела би нас пријатно и неосетно у богату лектиру немачку, куд се њом уараво и смера, а ако ми се допусти да кажем, ваљано прокоментарнсана читанка добро би дошла чак п оним наставницима, којн не предају немачки језик само „по потреби". Док ће се некоме, можда, онако на мах, н учпнити лак посао: да се напише (састави) чиганка за овај или онај разред са овим или оним задатком — дотле је у самој ствари са свим друкчије. Не смећући с ума специални задатак читанке и узраст оних, за које се пише, писац мора поред темељног познавања дотичног језика да има око, хоћу рећи, прерађен укус: шта све да одабере за своју књигу; ваља ли му сада да напише још и речник уз њу, V коме би уз сваку реч из штива, поред правог значења имао да каже и значење, које на дотичном месту има; даље, да сваком туђем „сталном изразу" и Фрази нађе, чиме се тачно поклапа у нашем језику, онда му је, поред већ поменутог темељног познавања — сада. оба језика, потребна и добра воља и интензиван труд. Ценећи у напред (по оном латинском е! ћона уо1ии1:аб 1аи<1аш1а ев1") добру вољу и труд као и пријатност, коју су штов. г.г. писци по њиховим речма * у уводу, радећи ову књигу, осећали — бићу сдободан да кажем своје мишљење о овоме делу на крају реФерата, а сада ћу да изнесем у прегдеду иогрешке, на које сам наишао чптајући штиво и речник. Одмах ћу да нриметим, да би ми веома тешко било, да их овде све исцрпно набрајам, с тога сам их означио(у колико нисам иревидео) црвеним мастилом на самом рукоиису и, нека то послужи као допуна овоме реФерату. . Наведени бројеви значе страну у штиву а слово Р. пред бројем иди само за себе односи се на речник. Правоиис: (погрешке и омашке). §шће стр. 49, 73, Р. 41 место док је опет Р. 42 ®еЛе, као што и треба; тоег1ђ 10. 40. Р. место гоег!; стр. 11. место шсђЈ; $исМ стр. 15. $иМ Р. а треба ЕиЉс!; ^сфпф стр. 17. место 5ађппф; де^гајпд стр. 19. место де|ге[ј1д ; тф стр. 19. место пхф{; Жогдеп стр. * ,Нека би читаоди имали толико користи и уживања, колико су нисци осетили пријатности радећи на овом делу.«