Prosvetni glasnik

129

Што се тиче српеког превода њему се има мпого што-шта замерити. Г. Вељковић сдужио се очевидно ирвим српским издањем Мочникове Рачунице од год. 1874. и 1875., па је, не пазећи на немачки текст, иреписао нз срнског издања неке погрешке. Тако одмах у § 1 -ом каже ово: „Ако имамо више једнаких ствари" итд.; и у првом српском издању стоји: „ кад се узме више једнаких ствари итд. док међутим то место у оригиналу гласи: »31гп ооп теђге* геп $1пдеп ђег]е!Беп 31 г! аирдебеп" итд . Реч је окде о бројењу. а бројити можемо само предмете истога рода на нр. дрвета у каквом врту; главно је, да су бројени предмети истога рода, а не морају бити једнаки, јер се не броје ндентитети, него индивндуалитети. У §-у 6-ом гдаси пемачки наслов: »ЗЈоппјсђе Зађ(је1сђеп», што значи „римске циФре" а не „римски бројеви", као што пише и у старом издању, и у рукопису г. Вељковићеву, — Римљани нису могли имати 'друге бројеве, него друкчије цифре. У §-у првом налази се и ова реченица, које иема у немачком, али је има у срнском старом издању: „Свака промена једног броја састоји се у томе, што се исти на пронисан начин увећава нди умањава", само је она у старом издању лепше стидизована. Има и непотнуно или погрешно преведених места. Тако у §-у другом нису нреведене речи: »Зеђп Жанјепђег ехпеи ЗеђпЈаијепђег, зеђн ЗеђпЈаијепђег ејпеп §пп1)егНаијепђег, зеђп ЈрипћеШаијеићег етие ШШои«, те нрема томе нпје казано, шта је милион? — У истом §-у. а на оном месту где се говори о томе, како је „вредност сваке цифре десет пута толика на сваком следећем месту у лево, колика јој је била на претходном месту", изостављена је реч в пасђ[1» која овде мпого значи. Одмах за тим долази ова, иогрешио преведена реченица: „према томе свака циФра, која се налази на другом месту с десна (?), зпачи толико десетицн, на трећем толико стотина, на четвртом толико хиљада итд. док је на првом месту означавала јединице". Да је г. Вељковић којом срећом ту реченицу иреиисао из старог српског издања, за цело не би погрешио, јер ево како она тамо тачно гласи: ,и тако свака циФра на другоме месту, рачунају&и од десна, значи онолико десетица, иа трећем месту онолико стотина, на четвртом месту онолико иљада, итд. колико је на првоме месту јединпца означавала. Место, којеје г. Вељковић ногрешно превео, гласи у немачком тексту: „ооп ћег 9М)1еп ап дезађИ 8 . У одељку о дељивости бројева, и то под 3) ногрешно је преведено правило за дељивост бројем 4, јер није доста казатн само: „број је дељив пгосветни гдаспик 1897. г.

са 4, ако су два најнижа места дељива са 4"; то место у немачком тексту гласи: „гоепп ђје шга ћси ?гое1 гпећпдЦеп 8'Иеги дећт15>е1е Зађ! ђигф 4 4ђе1Шаг г[1". Нека се за пример узме број 376; његове се две најниже циФре 7 и 6, па ни једна од њих није дељива бројем 4, али је опет за то број 376 дељив бројем 4. „!>б1јеге ииђ тећпдеге „Жаидзађки" значи „декадне н децималне јединице", а не „бројеви вишега и нижега реда". Речи апђапдеи и п {јЈнзи[нидеи» ногрешно су преведсне речју „додати". За то је и ногрешно правило: „да се број множи са 10, 100, 100,... кад му додамо једпу, две, три,... пуле", јер се на другом месту тврди, да је а -ј- 0 — а. На стр. 25. налази се таблица, у којој су производи декадних јединица, па се у објашњењу те таблице казује, да се производ буди које декадне јединице из највише хоризонталне врсте са којом било декадном јединицом из левог вертикалнор реда налази у пресеку вертикалног реда, у коме је први чипитељ, са хориз. врстом у којој је други чинитељ. То, тако просто правило превео је г. Вељковић нетачно овако: „У овој таблици, коју треба ученик да упамти, налазимо нроизвод буди ког броја горњег хоризонталног реда у нресеку оба реда". Ирема таквом упутству изгледа, да се нроизвод налази у пресеку горњег хоризон. талног реда с првим вертик. редом, а ту се налазе јединице, из чега опет излази да две, које било декадне јединице — кад се помноже — дају увек један, а то не стоји. — 11а и она наиомеца, да ученик треба да унамти таблицу, излишна је, јер није тако лака ствар занамтити таблицу од 36 бројева. оар није лакше научити правидо, да се при множењу декадних јединица њихове казаљке сабирају. Еад ученик то зна, онда ће одмах ногодити да на нр. друга декадна јединица, пимножена с трећом, даје пету декадну јединицу, да је дакле 100 X 1000 = 100 000 т. ј. нроизвод двеју декадних јединица опетједекадна јединица, иаписана онодиким бројем нула, колико их нма у оба чинитеља укунно. Како то' правидо вреди и за нроизвод двеју децимадних јединица, то се не мора памтити ни табица на стр. 30. У § 40-ом, где је реч о изнадажењу најмањег заједничког садржатеља растављањем на просте чинитеље, погрешпо се веди, да се тај садржатељ налази: „кад највећем заданом броју додамо од остадих бројева оне чинитеље, којих он нема". Ти се 17