Prosvetni glasnik

1'АДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

187

14. Погрешно јо, да се из пирита „не вади гвожђе" због сумпора. То је некад било кад се није знало, како ваља ослободити гвожђе и од последњих трагова сумпора. 15. Код пиролузита помиње се употреба за грађење „жавелске воде". Као што му не би било место код пиролузита набрајање осталих промена хлора, тако нема смисла том приликом говорнти и о жавелској води. Из свега овога види се, да прегледане „Лекције из Минералогије", које у прилогу враћам, овако као што су израђене, док се не поправе, пе би требало примити за сталан уџбеник у Учитељској Школи и Вишим Женскип Школама, којима су исте „Лекције" намењсне. 16. фебруара 1897. г. у Београду. С оддичиим цоштоиањем Д-р Марко Т. Леко управник Држ. Хем. Лаборат. РеФерат г. II. С. Иавловића гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет изволео ми је унутити „Лекције из Минералогије" од г. г. Д. К. Антића н Н. Ракића, да их прегледам и донесем своје мишљење: може ли се то дело примити за стални уџбеник у Учитељској и Вишим Женским Школама. Пре него што би прешао на оцену номенуте књиге, нека ми је допуштено да скренем пажњу Просветног Савета на једну околност у нас, која врло јако спречава напредак наставе у средњим школама и чиии: да ми још за дуго нећемо моћи имати сталних и ваљаних уџбоника. I. Као један од јаких разлога што је успех у настави недовољан наводи се недостатак ваљаних уџбеника. Да би се тој невољи доскочило, Просветни Савет, на неколиким својим састанцима, године 1894. и 1895., раснрављао је и утврдио правила за писање уџбеника. Међу тим овде је, по мом мишљењу, у самом почетку — ваљда у нади на скорашњу, целокупну реформу средњих школа — учињена велика погрешка. Јер док је правилима з'тврђена читава нроцедура о нисању школских књига, дотле је предвиђена најглавнија. ствар, од које пате све наше школе — заборављено је: да се најире, према наставним илановима, утврде детаљни ирограми. Остављајући да доцније поменем, какав је случај у Учитељској и Вишим Женским Школама — што ми је и дало повода да изнесем неке мисли, и да се на тај начин, бар привидно, удаљим од постављаног ми питања — да разгледамо како стоји макар с којим предметом у нашој гимназији? Да узмем н. пр. Хемију у IV. разреду. Према плану тражи се': „ Хсмија, с 3 часа недељно, с погледом на важније минерале". (Просветни Зборник од 1895. год, стр. 381.). У програму пак, (Просв. Збор. стр. 400) стоји од речи до речи ово: „Основи Хемије: а) Неорганска Хемија. Општи део: метали, металоиди. б) Органска Хемија у кратком прегледу". Или, рецимо, Ботанику уП. разреду. Планом

наставним тражи се: „Очигледна настава, с обзиром на биље пз околине" (стр. 379). По програму, у истом разреду, са 2 часа недељно, настава Ботанике с Минералогијом има се изводити овако : „а) Преглед пауке о биљу с на.јглавнијим представницима свих класа. б) Преглед науке о ископнинама и стенама". Питање је само: шта је овде „преглед науке" а шта су „најглавнпји нредставници" ? Да не наводим више. Сличан је случај и са осталим деловима природних наука, а ваљда и са осталим дисциплинама, које се у гимназијама предају, према Наставном Плану од 1888. год. и збијеном програму од 1890. год. који с малим взменама и прекидима и данас вреде. Према оваквим захтевима, и кад узмемо на ум лабаву, или боље рећи никакву, контролу над наставниковим радом у школи, предмети се могу иредавати како се хоће. На онда, према данашњим приликама, шта може бити за министровог изаслаиика критеријум за правилну оцену на.ставе, а чиме опет могу бити заштићени наставнпци од можда претераних захтева својих ревизора, који долазе из године у годипу са разним погледима на разне предмете — према струци којом се занимају? А уџбеници? Они се, истина, не могу са свим писати како се хоће, јер више главе пишчеве стоје референти и Просветни Савет. Али Тек ту: колико разних појмова шта је „главније, важније" итд. од стране писаца, а колико опет разноликих погледа нојединих референата и Просветног Савета или боље Пр ^светних Савета ? Па када и нри оваквим приликама написане књиге прођу све путеве који су за то прописани — онда оне иостају уџбеници, и још више, када озго нареде предавање по њима, — школски ирограми (наравно само за извесно време). Довољно је, чиии ми се, само да подсетии Просветни Савет на оиу огромну узбуну што је у гимназијама учинила најновија књига о Основима Геометрије у ниж.им разредима. — А сада да видимо како је стање у Вишим Женским Школама и у Учитељској Школи? На 719. страни Просветног Зборника исписан је Наставни План за Вишу Женску Школу, за који се, узгред буди речено, из истог Зборника не види ни кад је писан, нити ко га је ппсао и, што је најужасније, одмах испод натписа стоји да вреди: „за 1894 — 95. школску годину" ! По овоме Плану у Вишој Женској Школи учи се: „Минералогија у III разреду, са 3 часа недељно; Физика у IV. разреду, са 2 часа; Хемија у V. р. са 2 часа Из извештаја пок. ПециКа (Просветни Гласник, св. 4. од 1893. год. стр. 229.) види се да је слично уређење и крагујевачке Више Ж. Школе. Брограме за поједине иредмете, у колико сам извештен, састављају поједини ааставници. Они се у почетку године у саветским седницама, иретресају и шаљу министарству на одобрење, па се онда по њима ради. У Учитељској Б1коли (према Наставном Плану од 1888 год. П.Бр. 5615) Минералогија се ире 1 даје у II разреду поред Хемије и хемиске Технологије — сви нредмети заједно са 4 часа. И овде програме састављају предметни наставници уз одобрење проф. савета и миннстарства 1 ). Према програму за основне ') Ко те програме прегледа нисам могао сазнати, а осим тога они се нигде не објављују, као што је сдучај у другим земљама па чак и у Бугарској. В. Учител\>, ењ . II., од 1896—97, год. стр. 148.).