Prosvetni glasnik

188

РАДН.А ГДАВНОГА

ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

шкоде у III. и IV. разреду има се прећи 15 разних неорганских тела, која од њихових наставника претиостављају добро хемиско знање и познавање бар четири иута толико минерала. Па да ли могу иостићи то кандидати учитељскц по свршеној матури у Учитељској Школи и Вишим Женским Школама? Резултат у Учитељској Школи. држим, може бити повољан, јер ту долазе ученици из IV. разр. наших средњих школа, иошто су прешли Ботанику, Зоологију, Физику и Хемију, уз поновио учење истих нредмета у својој школи. У Женској Школи иак резултат је или негативан или ако га каквог има, то је скоичан са силним и напорним трудом и радом самих ученица а није школина заслуга (наставе у III. разреду). Ваља још имати на уму да — поред рђаво израђеног Наставног Плана, који се повлачи" од првог уређења В. Ж. Школе и који сам изгледа да је мобилан — овај завод прима своје ученице из основне школе и да се у њој јестаственица и нриродне науке предају само једанпут. Минералогија од свију наука највише страда. Наука, која тражи претходно добро познавање планиметриских обдика п стереометриске представе и схватања, добро знање Физике и Хемије — учи се пре Физике, ире Хемије а само уз припомоћ геометриског цртања у I. и II. разреду! При оваквом стању наставе номенутих наука, минералогија није ништа друго до узалз^дно траћење времена. Овде ми згодно долази да се послужим речима д-р РгеућоМ-а: „показивати ученицима шаренило камења, говорити о употреби, надажењу н давању имена минералима — не заслужује име јестасгвеничке наставе; па ако се притом још тражи, као што често бива, да ученици своје знање изразе хемиским формулама, и то ученици који немају ни појма о хомији, онда то може бити све само не права настава". 1 ) Оно живо инхересовање ученика за минерале, нарочито ако су у кристалном стању те имају правилан облик, лепу боју и сјајност — могу неискуснога и одушевљенога наставника и обманути: да још може бити успеха од наставе Минералогије. „Али побуђена ученикова пажња", како умесно вели, у једном говору свом, д-р Петенкофер „што је свакојако добро и значајно, бојим се, још није онолика, као кад гледа у први излог каквог дућана, где је дечаков осећај за облик и боју можда још живл.и и трајнији а у исто време буди његову фантазију. Лепе и дубоке мисли које су у минералима скривене, изражене су у њиховом хемиском саставу, кристалном систему, цепљивости, специфичној тежини, понашању према светлости, топлоти, електрицитету и магнетизму, у појединим случајевима често на врло поучан начин. Све су то хијероглифи, које деца не могу разумети ни читати". 2 ) — Сматрао сам за дужност и нотребу — ради олакшице и наставницнма и ученицама — да укажем на аномалију у настави природних наука у нашии Вишим Женским Школама и оскудицу програма у осталим средњим школама. По моме мишљењу, пре него што би се приступило изради сталних уџбеника, ваљало би утврдити и израдити опширне нрограме а по могућпости и инструкције за наставу. Све дотле средње ће школе ') ЈО-г,С. ВаепШ. 1)ег па1ип\ч88еп8сћаШ1сћег ХЈп(,етсћ(; т ^ећоћепеп Бећгап81аиеп. ВегИп 1883. р. 248. 2 ) Б-г С. ВаепИе, Бсг паШгтзз. ТЈп(;егпсћ1; с1с. р. 244—245.

трпети и рамати, Просветни Савет, од времена на време, решавати једне и исте ствари а изасланици министарски по основним школама слушати по који иут врло неупутна наставникова питања и још горе дечије одговоре. II. После ових напомена остаје ми да пређем на постављепи задатак: да ли се ова књига може иримити као стални уџбеник за Више Женеке и Учптељску Школу ? Писце је, иоред лепе жеље да помогну школи, која, узгред буди речено, данас нема ни једне књиге за ову науку, нагнала да своме уџбенику ставе овај двојни задатак и крајња сврха обојих школа — припрема за учитељски позив. Али ја сумњам да би оцена исиала повољно за оба сдучаја, па ма како књига написана била, само кад се уочи место (разред), где се ова наука иредаје у једном а где у другом заводу и нарочиго незгодни размештај претходно неопходно потребних дисциплина. Међутим. према оном што сам раније изложио, од решавања овог двогубог задатка мене ослобођава. уверење: да се у Вигиим Женским Школама; ирема данашњем наставном илану, Минералогмја не може аисолутно никако с усиехом иредавати, па био уџбеник ма какав, спрема наставникова одлична, уметност у послу примерна а рад ма како марљив. Чак, чнни ми се боље би било са свим је изоставити из наставних предмета или је огранпчити уз наставу хемије, ако се већ не бн могао поставити природнп ред (физика, хемија, мннералогија). С тога ћу одмах прећи на расматрање да ли ова књига може послужити другом свом задатку — да ли се може уиотребити као уџбеник у Учитељској Школи? У овоме послу ограничићу се само на важнијо напомене, јер се, прво, бојим да би, уиуштајући ее у подробно излагање шта би у овом делу ваљало избацити шта уметнутн, противуречио себи — истичући со као творац програма (што по невољи, према данашњим приликама, мора сваки референат бити) и друго, што би се на тај начин можда неправедно огрешио о г. г. писце, који су извесне особине и појаве минерала наменили својим неспремвијим читачима или обрнуто. Ово су опште напомене: 1) У уџбенику нема слика кристалних облика, близних кристала, нити других облика у којима се минерали у ирироди појављују. Од какво је штете овај недостатак, није, ваљда, потребно ни доказивати. 2. Нема кристалних мрежа за скдапање кисталних облика, што јако потпомаже наставу (као што је на пр. код ВаИ-а Мшега1о§1е 1891., Е-г ЂегШа, Vог§сћи1е с1ег Мтега1о§1е 1873.; у бугарском уџбенику X. Лрвомова и Б. Митова Учбеникг по Минерадогид и Геологил, Пловдив 1896.; код М. Вараве Минералогин, Москва 1889. (књига искључиво писана за Учитељско Школе), па чак какојекод нас некад било у Дусловој Минералогији. 3. Изостављено је тумачење отимолошког значаја појединих речи. Како је овим олакшана настава Минералогије у опште а нарочито кристалографије држим да исто тако није потребно доказивати. 4. Ваљало је будућим наставницима основнихшкола намеиити много више места нахођења у Србији. Одмах иза Србије требало јо ставити српске, ца онда околне земље и тек у недостатку ових остале државе. Тај је