Prosvetni glasnik

440

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

угаљ. У другом се раду тврди да угаљ сагорева под извесним приликама у диоксид, а овај се за тим редукује усијаним угљем у моноксид. Ни тај рад не решава, дакде, снорно питање. Ну кад се г. Леко латио изворне литературе, онда је требао да је пропрати до краја, нарочито да изнађе последње радове. Да је ирегледао »Вепсћ(;е с1. (1. сћет. веве!. 5 (а има их), нашао би у 1890. год. Леисијусов рад, где је волуметриски доказао да угаљ сагорева непосредпо у моноксид. Тај је ауктор уиустио пешто кисеоника у нарочити евдиометар, који је имао угљене електроде. Електроде је усијао за тим струјом електричном и оне су сагоревале са кисеоником, а гасна запремина увећавала сејако од првог тренутка, док се није удвојила (вођен је рачун о ширењу услед загревања). То је доказ, вели ауктор, да ту угаљ сагорева у моноксид: 2 С + 0 2 - 2 СО. јер се при том процесу увећава гасна запремина. Кад би ту сагоревао угаљ у диоксид : С + 0 2 = С0 2 била би гасна запремина, бар неко време у почетку, стална; јер овај други хемизам бива без промене гасне запремине. Ето како најновији рад представља горење угља. Моје гледиште о том питању није, дакле, застарело, као што рече г. Леко. Размишљајући о хемизму горења угља, поводом ове дискусије, дошао сам до закључка: да угаљ у свима приликама сагорева прво у моноксид, а овај, измичући са места постанка и мешајући се са осталим гасовима, сагорева у диоксид, ако има слободпа кисеопика. То изводим из тог Факта, што се диоксид рф ,укује усијаним угљем у моноксид. Угаљ сагорева по површини са кисеоником, који му прилази, и по томе ту је производ горења, у тренутку постапка, у додиру са усијаним угљем, а то искључује могућност постанка диоксида. Има и других сличних процеса. Кад преко усијанот гвожђа проводимо хлор, постаје Феро -хлорид све донде, докле има металног гвожђа, и тек кад ово ишчезне, једини се Феро -хлорид са хлором у Фери -хлорид. Разуме се да и овде може постојати Фери-хлорид још у оној првој Фази, ако се награђени Феро -хлорид измакне из СФере гвожђевог утицаја. Ово моје гледиште о горењу угља не стоји у опреци са Бертловим законом о максимуму рада, којн гласи: »сваки хемизам, нри коме не суделује пикаква страна енергија, тежи образовању тела највеће утворне топлоте«. У усија-

номе угљу налази се та страна енергиЈа, која спречава постанак диоксида, и ако је његова утворна топлота већа од моноксидове. 5. Онај који није знао одакле почињу угљепи хидрати, нити им је знао крсног имена, требало би да ћути о том питању. Г. Деко је хтео у реФерату да нокаже »све« угљене хидрате, па је пзоставио биозе, одакле они почињу, а триозе је назвао погрешно глицерозама, које су само једна врста триоза. Види се да г. Деко није знао за онај други нрегледни рад Фишеров (из Ј ,Вег1сћ(,е <! ), у коме је све угљене хидрате побројао. У мојој другој исправци казао сам зашто сам у оно мало дедце унео само гликозе, сахарозе и иолшликозе, са напоменом да би тако урадио и сам Фишер, који је главни творац нових угљених хидрата. Сад имам доказ за то. Пре неки дан изишло је треће издање познатог Шорлемеровог дела, које је написано за универзитетске ђаке, па и у њему је задржата она иста подела угљених хидрата, коју. сам и ја узео. 6. И по трећи пут тврди г. Леко јавно, да се платина не топи у обичном водоничном пламену, и ако се топи. Могао је г. Л.еко не знати тај Факт. али кад сам га ја онако позитивно тнрдио, онда је требао да проговори или огдедом или литературом. Кад није хтео .г. Леко да дође, по мом позиву, да види како се топи гтлатииа у обичном водоничнои пдамену, ја сам тај оглед извршио пред неколико сведока. Да је г. Леко прегледао »ВепсМе," нашао би у 1896. год. један рад његовог проФесора Виктора Мајера, у коме стоји ово : »Познато је да скоро у сваком пламеиу има једап топли простор. чија је температура виша од тачке топљења платине — жица платинска ддакиие дебљнне топи се и у пламену свеће«. Тај рад Мајеров лежао је на столу г. Леке_ кад је писао роФерат о мојој хемији, у коме ми онако иронички замераше што сам казао да се платина топи у водоничном пламену. Г. Деко се наје умео посдужити литературом ни у једном од наведених питања. 7. 0 осталим тачкама г. Лековог одговора вреди оно, што сам казао у ранијим исаравкама 1 ). Побио сам му све замерке, а усвоио сам две допуне : реагисање »растворних« база и киседина на лакмус и претварање црвеног ФОСФора у обични. 8. Овим завршујем дискусију са г. Леком о овом предмету. С. М. Лозвнић. ') Просв. Гиасн. 1 897. год. стр. 55 И 298.

Одговорни уркдник : Љуб. М. Давидовић.