Prosvetni glasnik

462

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

Г. писац одмах у почетку каже шта тражи да се овим веџбањима постигне: „стави уз ове предлоге падеж који треба и кажи шта који предлог значи". Он, дакле, хоће да ученици свикну значен.а преддога кад стоје уз поједине надеже, и то је лепо. Али се за то не тражи — бар научна педагогика не тражи — да се у примерима падежи стављају погрешно, јерјето —погрешно. То треба да буде помоћу читанке па и других књига, то јест, кад ученици прочитају на пр. неки чланак, и кад се садржина буде довољно обрадила, онда се може у другом реду прећи на граматичке апстракније и тако учити разиа значења предлога. У сваком ће чланку бити довољно и предлога и правилно употребљених падежа, на којима треба да се индуктивним путем савлађују и утврђују граматичке апстракције. А примери као ови које писац овде наводи: оста Туре крај (вода) плачући; к (он) иде Новаковић Грујо; трпи, душо, (Бог) ради; слађа смоква преко (плот); једна између (оне) одмах одговори; не брини се за (моја ђевојка), итд. итд. — треба да се сасвим одбаце. Кад се хоће ученици да добро упуте, онда им се износе добри а не рђави примери. То потпуно вреди и овде. * * * ] Када сад, завршујући приказ и трећега уџбеника за српски језик од поштованога г. нисца, бацимо један летимичан поглед на наставни план и програм српскога језика (стр. 368. и 392. Иросвет. Зборника, ново издање од 1895 год.), са којима би требало да стоји у вези сваки уџбеник, на, дакле, и ова три, видећемо, да је г. писац у главном од-

говорио званичннм захтевима. И ја тврдо верујем, да бп их он боље удесио да су наставни план и ирограм бољи, а овако због мана ових највише су и дошле мане у уџбеницима, које сам раније истакао. Зато и јесу моји прикази ових уџбеника донекле и критика наставнога плана и програма из срнскога језика. Треба зато гледати да добијемо што пре, у колико је год могућно, савршенији програм, па да се према њему удеси или један или три четири уџбеника само за српски језик. Али, нека тај ирограм не буде више на основи, која је данашњем. Мени пак изгледа да је готово свеједно, да ли ће ових граматичких уџбеника бити за сваки разред по један или ће бити један за све, као што сам то истакнуо у реФерату на уџбеник за други разред. Само нека је уџбеник (или нека су уџбеници) удешени више на основу стручних захтева филолошке науке, јер он уводи ученике и у саму науку. У њему за то и не треба да буде — и са стручнога и са иедагошкога гледишта — неоправданога подвојања, растављања, уметања и иремештања појединих граматичких ствари, чега има у приказаним уџбеницима и све то највише кривицом наставнога плана и ирограма. А по себи се разуме мој ранији захтев, да уз уџбенике дође ручна књига и методичко упуство, које сам предложио у реФерату на уџбеник за први разред, штојеу осталом и овогодишњи Збор ПроФесорског Друштва у једној својој резолуцији за све иредмете тражио и то једногласно. Љуб. М. Проти!..

ПРЕГЛЕД Лп I?. ИИ г* ПЛ

Нови Васнигач, орган за педагошку књижевност. Власник Мита Нешковић. Излази у Сремским Карловцима. У априлској и мајској свесци „Просв. Гдасника" ириказасмо овогодишње лрве три свеске „Новог Васспитача." У — четвртој — аирилској свесци овога недагошкога часописа објављени су ови састави: 1. ,Психологија као главни ослонац аедагогије ,* слободан иревод по Б-г Фрелиху. У овоме маломе чланчићу од не пуна три листа, показује писац, како „исихологија или зпаност о човечијој души (наука о искуствима, законима и узроцима душевног живота) — није до данас корисно употребљена у дидактичне и педагошке сврхе." За тим се труди да докаже, да је уиотреба асихологије главни основ

ЛНСТОВА

иедагогије; и напослетку говори о разним врстама психологије, делећи је у три разне врсте: емииријску, рационалну и сиекулативну, објашнавајући у исти мах и чиме нас која од ових врста упознаје. Најзад иреводилац овога чланчића наводи страна дела „у којима би сваки учитељ нашао богата блага за своју душевну ризницу, те тиме раширио свој видокруг у педагошкој науци а на посе у познавању психологије." 2. На другоме је месту забелешка Јов. Јанка Кнежевића, под насловом: „ Први иут са Дитесом У овом прилошчићу г. Кнежевић описује свој састанак са чувеним немачким педагогом пок. Дцтесом, почињући састав овим речима: „Бити у Риму, а не видети иапу, исто је за нас учитеље што и: бити у Бечу па не видети Дитеса." (Врло се умесно уред-